Posle svetskih bestselera "Sveta krv, sveti Gral" i "Da vinčijev kod" srednjevekovna jeretička sekta Katari prvi put je predmet jednog srpskog romana, "Reks mundi" pisca Danijela Ilića.
Posle svetskih bestselera "Sveta krv, sveti Gral" i "Da vinčijev kod" srednjevekovna jeretička sekta Katari prvi put je predmet jednog srpskog romana, "Reks mundi" pisca Danijela Ilića.U Ilićevom prvencu, nazvanom "Kralj sveta" po katarskom bogu zla, engleski vitezovi braća Aron i Rasel dolaze u Marsej u jeku krstaškog pohoda u kom je katolička crkva nemilosrdno pobila desetine hiljada Katara oba pola i svih uzrasta na jugu Francuske u 13. veku.
"Katarska jeres je kontroverzna, dualistička i nije čudo što su je proganjale katolička i pravoslavna crkva. Neke komponenete danas deluju pozitivno kao vegetarijanska ishrana, miroljubivost i laćanje oružja samo u krajnjoj samoodbrani. Drugi prema njima nisu bili tako tolerantni", rekao je Ilić agenciji Beta.
Katari su bili dugo na margini istorije do svetskog hita "Sveta krv, sveti gral" (1981) grupe engleskih autora, koji nagadjaju da je ta sekta čuvala kao tajnu opstanak Hristovog potomstva posle njegovog raspeća, što je iskoristio Amerikanac Den Braun kao osnovu za roman "Da Vinčijev kod" (2003).
Kotroverzni Braunov bestseler nije uticao na Ilića, koji kaže da je s druge strane čitanje "Svete krvi..." bio ključni trenutak da se zainteresuje za istorijsku problematiku katarske jeresi i potom da napiše "Reks mundi".
"Sveta krv...' je knjiga u kojoj sam prvi put saznao o Katarima. Opis njihove religije me jako zaintrigirao i ta stvar mi se vrzmala po glavi nekih desetak godina i onda sam morao da je stavim na papir. Rad koji je trajao tri godine", kaže Ilić.
U romanu Ilić pominje i grupu bosanskih Bogumila, koji se u istorijskoj literaturi često pominju kao duhovna sabraća i savremenici Katara poreklom iz Bugarske i Bosne, koje je iz svojih oblasti proganjao i srpski veliki župan Stefan Nemanja krajem 12.
veka.
"Bogumili su uvučeni u priču da se mladjem uzrastu objasni da je i na našim prostorima postojao pokret sa stajalištima kao i katarska jeres. Bilo mi je bitno da u romanu grupa Bogumila iz Bosne bude obradjena na pozitivan način, da se pokaže njihova i hrabrost i plemenitost", kaže Ilić.
Po zanimanju stručni saradnik Okružnog suda u Beogradu, Ilić (46) je za "Reks mundi" u izdanju kuće "Filip Višnjić" dobio nagradu časopisa "Politikin zabavnik" za najbolji roman za mlade u 2006.
godini.
(Beta)
