Biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti i novosadska izdavačka kuća "Prometej" predstavili su u utorak kapitalno delo srpske leksikografije “Veliki rečnik stranih reči i izraza" akademika Ivana Klajna i profesora Milana Šipke.
Biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti i novosadska izdavačka kuća "Prometej" predstavili su u utorak kapitalno delo srpske leksikografije “Veliki rečnik stranih reči i izraza" akademika Ivana Klajna i profesora Milana Šipke.Upravnik Biblioteke SANU akademik Nikša Stipčević izjavio je da postoji velika praznina u leksikografskoj produkciji, koju će, 17. po redu, tom Velikog rečnika srpsko-hrvatskog jezika SANU početi da nadoknadjuje zajedno sa rečnikom Klajna i Šipke.
Podsetivši da su i nekada velika državna izdavačka preduzeća zazirala da ulažu u leksikografske knjige, on je pohvalio spremnost kuće "Prometej" da se upusti u složen, dugotrajan i skup projekat.
Ne isključujući mogućnost nekih grešaka i propusta u novom rečniku stranih reči, Stipčević je konstatovao da je rečnik Milana Vujaklije svakako zastareo jer je pravljen pre 70 godina i samo je donekle inoviran.
Izdavač Zoran Kolundžija se zahvalio svim saradnicima na ovom poslu koji je, umesto tri, trajao pune četiri godine. Pomenuo je materijalnu podršku vojvodjanske vlade i republičkog ministarstva kulture, ali se pre svega obratio pretplatnicima jer su imali poverenja da će na "nevidjeno" dobiti kvalitetan prozivod.
Klajn je u prvi plan stavio ulogu kolege Šipke jer je on organizovao rad, pripremio elaborat i stalno bio na relaciji Sarajevo, Beograd, Novi Sad. On se unapred izvinio za moguće greške i najavio da će one biti ispravljene u sledećim izdanjima u kojima će biti uneto od 500 do 1.000 novih odrednica.
Klajn je dao kratku analizu prethodnih rečnika, od Vujaklijinog preko onih koje su radili autori u Hrvatskoj Bratoljub Klaić, Vladimir Anić sa Slavkom Goldštajnom, i naveo šta su bili njihovi propusti koje su on i Šipka nastojali da poprave.
Klajn je odao priznanje Vujakliji da je bio pionir i da nije imao uzora već je u stvari pošao od nemačkog, francuskog i latinskog rečnika i iz njih odabrao reči koje je smatrao da se koriste kod nas i dao im srpsko tumačenje.
"Mi smo načinili rečnik onih stranih reči koje su u opštoj upotrebi ili su se već pojavljivale kod nas, samo što se ne koriste često", objasnio je Klajn i naglasio da su posvetili posebnu pažnju etimologiji (poreklu) reči i u slučaju da nisu sigurni onda su se ogradjivali da je "verovatno".
Šipka je skrenuo pažnju na neke elemente koji su bili bitni prilikom odabira 90.000 stranih reči i izraza koje su uključili u rečnik. Pošli su prvo od preciziranja šta znači "strana reč" jer za mnoge reči koje svi smatraju da su izvorno srpske može da se nadje strano poreklo.
Uvrstili su "tudjice" a ne "usvojenice" čije značenje je opšte poznato, kao i one stručne izraze čije značenje je važno prosečno obrazovanom čoveku u svakodnevnom životu. To se odnosi na neke medicinske i tehničke termine sa kojima se korisnici sreću kada kupuju lekove, aparate i u sličnim situacijama.
Cilj autora rečnika bio je i da on bude priručnik za podizanje kvaliteta kulture govora, rekao je Šipka.
(Tanjug)
