Grupa od 60 istoričara iz zemalja Balkana započela je pisanje alternativnog obrazovnog materijala za izučavanje istorije s obzirom da se pojedinačni programi istorije svih balkanskih zemalja karakterišu kao nacionalno orijentisani.
Njihova ambicija nije da zamene školske knjige istorije, već da to bude dopunska pomoć učenicima i studentima, objavio je grčki list "Ta Nea".
Do sada su iz štampe izašle četiri knjige, priredjene na srpskom i na grčkom jeziku, a u pripremi je i izdanje na albanskom.
Inicijativa za izdavanje četiri knjige pripada Centru za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi, a izdanjem je rukovodila profesorka Peloponeskog univerziteta Hristina Kuluri.
Ovoj grupi naučnika priključili su se i profesori univerziteta i iz drugih balkanskih zemalja, kao što je Halik Bertai iz Turske, Valeri Kolef iz Bugarske i Mirela Murgesku iz Rumunije.
Istoričari iz država Balkana nastoje da ne posmatraju dogadjaje s tačke gledišta samo jedne nacije, već da shvate koji su bili ekonomski, socijalni i politički uslovi u regionu Balkana, pre Balkanskih ratova.
Takodje su pokušali da opišu bitke kroz različite priče i iz različitih uglova, pošto na primer Turci, Bugari i Srbi pojedinačno daju različita tumačenja.
"Ne možemo da insistiramo na istoriji koja je napisana u XIX i početkom XX veka. Istorija koja je tada pisana bila je puna 'nacionalnih mitova', ne uzimajući u obzir prošlost šireg regiona. Treba ponovo da napišemo istoriju bazirajući se na istorijskim činjenicama", izjavila je grčka profesorka na Univerziteta u Solunu Repusi, naglasivši da se "i društva i ljudi menjaju" .
Profesorka Kuluri, jedna od pokretača projekta, rekla je, što se tiče Grčke, da "nemamo luksuz da čekamo da prvo poboljšamo naše odnose sa svim susedima i da posle osvetlimo našu zajedničku istorijsku prošlost".
Prema njenoj oceni, ono što nedostaje skoro svim školskim knjigama istorije balkanskih zemalja su znanja o susednim narodima.
"Istorija nije dogma, a njene knjige nisu Biblija“, tvrde istoričari. Istorijski materijal koji priredjuje grupa od 60 naučnika iz zemalja Balkana mogao bi da budu prvi korak da balkanski narodi razmisle kako posmatraju svoju istoriju, ocena je novinskih komentatora.
Naravno, ističu komentatori, uvek se postavlja pitanje koliko smo spremni da posmatramo našu istoriju kroz drugačiju prizmu.
(Tanjug)
Njihova ambicija nije da zamene školske knjige istorije, već da to bude dopunska pomoć učenicima i studentima, objavio je grčki list "Ta Nea".
Do sada su iz štampe izašle četiri knjige, priredjene na srpskom i na grčkom jeziku, a u pripremi je i izdanje na albanskom.
Inicijativa za izdavanje četiri knjige pripada Centru za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi, a izdanjem je rukovodila profesorka Peloponeskog univerziteta Hristina Kuluri.
Ovoj grupi naučnika priključili su se i profesori univerziteta i iz drugih balkanskih zemalja, kao što je Halik Bertai iz Turske, Valeri Kolef iz Bugarske i Mirela Murgesku iz Rumunije.
Istoričari iz država Balkana nastoje da ne posmatraju dogadjaje s tačke gledišta samo jedne nacije, već da shvate koji su bili ekonomski, socijalni i politički uslovi u regionu Balkana, pre Balkanskih ratova.
Takodje su pokušali da opišu bitke kroz različite priče i iz različitih uglova, pošto na primer Turci, Bugari i Srbi pojedinačno daju različita tumačenja.
"Ne možemo da insistiramo na istoriji koja je napisana u XIX i početkom XX veka. Istorija koja je tada pisana bila je puna 'nacionalnih mitova', ne uzimajući u obzir prošlost šireg regiona. Treba ponovo da napišemo istoriju bazirajući se na istorijskim činjenicama", izjavila je grčka profesorka na Univerziteta u Solunu Repusi, naglasivši da se "i društva i ljudi menjaju" .
Profesorka Kuluri, jedna od pokretača projekta, rekla je, što se tiče Grčke, da "nemamo luksuz da čekamo da prvo poboljšamo naše odnose sa svim susedima i da posle osvetlimo našu zajedničku istorijsku prošlost".
Prema njenoj oceni, ono što nedostaje skoro svim školskim knjigama istorije balkanskih zemalja su znanja o susednim narodima.
"Istorija nije dogma, a njene knjige nisu Biblija“, tvrde istoričari. Istorijski materijal koji priredjuje grupa od 60 naučnika iz zemalja Balkana mogao bi da budu prvi korak da balkanski narodi razmisle kako posmatraju svoju istoriju, ocena je novinskih komentatora.
Naravno, ističu komentatori, uvek se postavlja pitanje koliko smo spremni da posmatramo našu istoriju kroz drugačiju prizmu.
(Tanjug)
