Kultura kao značajan resurs razvoja turizma trebalo bi konačno da dobije takav tretman u strategiji razvoja te privredne grane, ocenjeno je na seminaru u Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Kultura kao značajan resurs razvoja turizma trebalo bi konačno da dobije takav tretman u strategiji razvoja te privredne grane, ocenjeno je na seminaru u Univerzitetu umetnosti u Beogradu.Obraćajući se učesnicima, mahom predstavnicima lokalnih sekretarijata za turizam i kulturu u više gradova Srbije, kao i stručnjacima republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Ministarstva turizma, profesor menadžmenta u kulturi na više naših fakulteta dr Vesna Djukić Dojčinović ukazala je na nephodnost zajedničkog, ravnopravnog rada na tom poslu, pre svega, ljudi u kulturi i turizmu.
Dojčinović je napomenula da je kuturni turizam u svetu u ekspanziji. Prema stopi rasta zainteresovanosti za različite oblike turizma on je dostigao peto mesto, dok su kod nas kulturna dešavanja sa 2,2 odsto na poslednjem mestu razloga za dolazak stranih turista.
Ona je ukazala na potrebu donošenja strategije kulturnog turizma kao posebnog segmenta strategije razvoja turizma sa jasno definisanim ulogama svih zainteresovanih aktera. Uloga države u tom poslu bila bi da definiše strategiju tako da veliko kulturno nasledje bude iskorišteno, ali i garantovana njegova održivost kako bi bilo sačuvano za buduće generacije.
Država mora da obezbedi i finansijske mehanizme kojima bi iz prihoda od turizma redovno bili uplaćivani doprinosi za zaštitu i održavanje nasledja. Ona, takodje, treba da donese propise o neophodnom partnerstvu poslenika iz oblasti turizma i kulture.
Ono što najpre treba da urade akteri iz oblasti kulture, po oceni Dojčinović, je da promene dosadašnju filozofiju čekanja na finansiranje isklučivo budžetskim sredstvima. Treba, takodje, da, zajedno sa turističkim radnicima, umesto popisa kulturnih znamenitosti, sačine spisak kulturnih atrakcija. Ona je napomenula da su muzeji, po prirodi stvari, najatraktivnije kulturne lokacije za turiste kod nas izgubile osnovni smisao postojanja zbog publike pošto su im fondovi uglavnom nedostupni posetiocima.
Filozofiju, kaže Dojčinović, treba da promene i ljudi u turizmu koji kulturni prostor treba da prepoznaju kao turistički.
Svi ti akteri, zajedno sa lokalnim stanovništvom koje treba da bude edukovano o značaju kulturtnog nasledja i koristi koju od njega može imati, treba da budu potpuno ravnopravni partneri koji će deliti odgovornost, troškove i dobit , istakla je Dojčinović.
(Tanjug)
