U Nacionalnoj galeriji u Londonu u toku je izložba šezdesetak pejsaža Pjer-Ogista Renoara, na kojima je francuski slikar eksperimentisao i usavršavao igru svetlosnih efekata.
U Nacionalnoj galeriji u Londonu u toku je izložba šezdesetak pejsaža Pjer-Ogista Renoara, na kojima je francuski slikar eksperimentisao i usavršavao igru svetlosnih efekata."Iako je poznat po svojim figurativnim i popularnim radovima, Renoar je pejsaže slikao čitav život. Imali su značajnu ulogu, pošto su za njega predstavljali polje za eksperimentisanje", objasnio je jedan od kustosa muzeja Kristofer Riopeli.
Izučavajući tehnike kompozicije i ovladavajući veštinama slikanja i igre svetlosnih efekata smelim i inovativnim metodama, Renoar je iskoristio slobodu koju su mu pružali pejsaži kako bi napredovao prema nečemu što će kasnije postati impresionizam.
U okviru postavke "Renoarovi pejsaži 1865-1883", Nacionalna galerija predstavlja prve dve decenije umetnikovog stvaralaštva, odnosno radove nastale vreme kada je sa Moneom boravio u Arženteju, sa Sezanom u Eks-an-Provansu i putovao u Italiju i Severnu Afriku. "Malo po malo, pejsaž se povukao kada je figurativno preovladalo u njegovim radovima.
Izložba ga prati do 1883, pošto je tada prestao da slika pejsaže kako bi eksperimentisao", kazao je Riopeli.Na slici "Žil Le Ker i njegovi psi u šumi Fontenblo", Renoar slika šumu iz nove perspektive - iznutra, što je bilo izazov za igre svetlosti i boja. Likovi više nisu tema slika, već se uklapaju u pejsaž kao na slikama "Šetalište", i "Čamac". Inspiraciju jednako uspešno pronalazi na selu, moru i u gradu.
Renoaru se nisu dopale novine koje je baron Osman uveo u Parizu, pa je čekao da drveće izraste dovoljno da sakrije fasade kako bi naslikao "Velike bulevare" i "Trg Sen Žorž".
Renoarova paleta boja povremeno iznenadjuje, kao na slici "Talas", na kojoj se slap crvene, žute i plave boje utapa u beloj peni, kao i na "Pejsažu u Varžemonu".
Ipak, Renoarovi radovi teško će dostići uspeh izložbe Dijega Velaskeza, koja je zatvorena 21. januara. Ta izložba privukla je 302.000 ljudi, što je rekord Nacionalne galerije, rekao je njen direktor Čarls Somares Smit.
Posle Londona, u kojem će trajati do 20. maja, izložba će od 8. juna do 9. septembra biti predstavljena u Nacionalnoj galeriji u Otavi, a zatim od 30. septembra do 6. januara u Muzeju umetnosti u Filadelfiji.
(Beta)
