Uprkos polemikama u delu stručne javnosti o mestu gde počiva despot Stefan Lazarević (1378-1427.), sin kneza Lazara i kneginje Milice, Sinod Srpske pravoslavne crkve se o tome, izvesno je, neće izjašnjavati.
Uprkos polemikama u delu stručne javnosti o mestu gde počiva despot Stefan Lazarević (1378-1427.), sin kneza Lazara i kneginje Milice, Sinod Srpske pravoslavne crkve se o tome, izvesno je, neće izjašnjavati.Kako je Tanjugu rečeno u Eparhiji požarevačko-braničevskoj, Sinod SPC obavešten je o arheološkim nalazištima u manastiru Manasiji, kao što je bio obavešten i o onima iz 1977. godine u manastiru Koporinu.
U Eparhiji objašnjavaju da su sve srpske crkve i manastiri za SPC podjenako svetinje i da bi stav crkve o arheološkim nalazištima uneo nepotrebnu pometnju među vernicima.
Arheološka istraživanja, obavljena u okviru projekta starog 20 godina o rekonstrukciji manastira Manasija (Resava), rezultirala su otkrićem zemnih ostataka despota Stefana Laza evića, rekao je Tanjugu rukovodilac tih istraživanja arheolog Marin Brmbolić.
Skelet despota Stefana, pronadjen je u naosu manastirske crkve Sv. Trojica, na mestu gde se sahranjuju ktitori. Na takvom mestu je sahranjen Stefan Nemanja u Mileševi, kralj Milutin u Banjskoj,
kazao je Brmbolić.
Brmbolić je rekao da je nalazište potvrdio multidisciplinarni tim sastavljen od arheologa, antropologa, arhitekata i genetičara i da je on, kao rukovodilac istraživanja, na tome insistirao imajući u vidu verovanje da je despot Stefan sahranjen u manastiru Koporin.
"Iako sam tada bio mlad arheolog, na pamet mi nije padalo da kažem da su to ostaci despota Stefana jer sam uvek verovao da je taj vladar sahranjen u Manasiji", kazao je Brmbolić.
Prema njegovim rečima, pronalazak u Koporinu preuzeo je manastir uz prisustvo vladike Hrizostoma, ali je sporno to jer taj nalaz nije naučno dokazan.
Koporinski nalaz Brmbolić smatra značajnim za srpsku istoriju i arheologiju dopuštajući da se tamo, kako je rekao, nalazi ktitorska grobnica jednog od velikaša Stefana Lazarevića, ali ne i samog despota.
On je kazao da je sramotnio dalje manipulianje mestom sahrane jednog od najmarkantnijih srpskih državnika i vladara. Takođeje rekao da , kada je u pitanju nalazište u Koporinu, ''neko ko je tada pogrešio, treba tu grešku da prizna''.
Na mesto sahrane despota Stefana ukazuju zapisi o njegovoj zapovesti da bude sahranjen u Manasiji koju je i podigao kao sovju grobnu crkvu, rekao je Brmbolić i dodao da se oko toga poklapaju nalazi antropologa, arheologa i genetičara, a postoje i zapisi Lazarevićevog biografa i savremenika Konstantina Filozofa.
Prema Brmboliću, nalaze u Manasiji definitivno potvrđuju uporedne DNK analize pronađenog skeleta sa moštima Stefanovog oca kneza Lazara koji se podudaraju 99,9 odsto.
Upravo na analizama DNK o prvestepenom srodstvu, akademik profesor Srboljub Živanović zasniva svoju tvrdnju da mošti pronađene u Mansiji pripadaju, najverovatnije, drugom sinu kneza Lazara, Vuku, kome su Turci odsekli glavu 1410. godine.
Prema Živanoviću, koji je i direktor Evropskog Instituta za proučavanja drevnih Slovena u Londonu, Vuk Lazarević je bio sahranjen u jednom lugu pored Plovdiva, ali je despot Stefan poslao svog izaslanika Aidina, koji je ostatke preneo u Srbiju, a sahranjeni su u Manasiji.
Živanović je kazao da postoje snimci dokaza o tome da je despot Stefan sahranjen u Koporinu. Spreman je da te nalaze, kako je rekao, javno sučeli sa nalazima iz Manasije
