Ljubitelji stvaralaštva kolumbijskog pisca Gabrijela Garsije Markesa proslavili su u utorak širom sveta njegov 80. rodjendan, prenele su svetske agencije.
Osamdeset pucnjeva iz topova oglasilo se u kolumbijskom gradu u kojem je Garsija Markes proveo detinjstvo, dok su španski političari umetnici i novinari u Madridu upriličili maratonsko čitanje njegovih najpoznatijih romana.
Poznat po magično-realističnom stilu, kolumbijski Nobelovac jedno je od najpoznatijih imena Latinske Amerike.
Iako godinama živi u Meksiku, Garsija Markes se u sredu nije pojavio u javnosti. Pisac je u više navrata kazao da mrzi televiziju i javne nastupe.
Ove godine, navršava se 25 godina od kada je Garsija Markes dobio Nobelovu nagradu za književnost i 40 godina od kada je objavio roman "Sto godina samoće", koji je u svetu prodat u više od 30 miliona primeraka.
"Vaše književno stvaralaštvo, izuzetan život i napori u borbi za pravednije društvo čine da sa uverenjem možemo da kažemo da ste učitelj nad učiteljima", naveo je u pismu Garsiji Markesu kolumbijski predsednik Alvaro Uribe.
Ministar kulture Kolumbije rekao je da vlada planira restauraciju Garsijine nekadašnje kuće u Arakataki, gde je pisac prvi put od bake čuo narodne priče koje su oblikovale njegove romane.
Rodjen 1927, Garsija Markes upisao se na studije prava i kratko je radio kao trgovac. Potom se okrenuo novinarstvu, pišući za lokalni list u karipskom gradu Kartaheni i prestonici Bogoti. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1982.
Medju njegovim najpoznatijim romanima su "Ljubav u doba kolere" i "General u lavirintu", koji govori o životu južnoameričkog borca za slobodu Simona Bolivara.
Tokom 1980-ih godina, Garsija Markes boravio je u egzilu u Meksiku kada je optužen za povezanost sa gerilskim pokretom M-19, a kasnije je pomogao u pregovorima sa najvećom kolumbijskom pobunjeničkom grupom, Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije (FARC).
Garsija Markes jedan je od malobrojnih latinoameričkih intelektualaca koji podržavaju Kubu, zbog bliskog prijateljstva sa kubanskim liderom Fidelom Kastrom.
List kubanske komunističke partije "Granma" danas je pohvalio kolumbijskog pisca zbog "njegove bezuslovne solidarnosti, čestih dolazaka i, iznad svega, dubokog prijateljstva sa Fidelom".
(MONDO/agencije)
Osamdeset pucnjeva iz topova oglasilo se u kolumbijskom gradu u kojem je Garsija Markes proveo detinjstvo, dok su španski političari umetnici i novinari u Madridu upriličili maratonsko čitanje njegovih najpoznatijih romana.
Poznat po magično-realističnom stilu, kolumbijski Nobelovac jedno je od najpoznatijih imena Latinske Amerike.
Iako godinama živi u Meksiku, Garsija Markes se u sredu nije pojavio u javnosti. Pisac je u više navrata kazao da mrzi televiziju i javne nastupe.
Ove godine, navršava se 25 godina od kada je Garsija Markes dobio Nobelovu nagradu za književnost i 40 godina od kada je objavio roman "Sto godina samoće", koji je u svetu prodat u više od 30 miliona primeraka.
"Vaše književno stvaralaštvo, izuzetan život i napori u borbi za pravednije društvo čine da sa uverenjem možemo da kažemo da ste učitelj nad učiteljima", naveo je u pismu Garsiji Markesu kolumbijski predsednik Alvaro Uribe.
Ministar kulture Kolumbije rekao je da vlada planira restauraciju Garsijine nekadašnje kuće u Arakataki, gde je pisac prvi put od bake čuo narodne priče koje su oblikovale njegove romane.
Rodjen 1927, Garsija Markes upisao se na studije prava i kratko je radio kao trgovac. Potom se okrenuo novinarstvu, pišući za lokalni list u karipskom gradu Kartaheni i prestonici Bogoti. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1982.
Medju njegovim najpoznatijim romanima su "Ljubav u doba kolere" i "General u lavirintu", koji govori o životu južnoameričkog borca za slobodu Simona Bolivara.
Tokom 1980-ih godina, Garsija Markes boravio je u egzilu u Meksiku kada je optužen za povezanost sa gerilskim pokretom M-19, a kasnije je pomogao u pregovorima sa najvećom kolumbijskom pobunjeničkom grupom, Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije (FARC).
Garsija Markes jedan je od malobrojnih latinoameričkih intelektualaca koji podržavaju Kubu, zbog bliskog prijateljstva sa kubanskim liderom Fidelom Kastrom.
List kubanske komunističke partije "Granma" danas je pohvalio kolumbijskog pisca zbog "njegove bezuslovne solidarnosti, čestih dolazaka i, iznad svega, dubokog prijateljstva sa Fidelom".
(MONDO/agencije)
