Uprkos uvreženom verovanju, učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji vole da posete biblioteku i pozajme knjige, što zbog školskog programa, što zbog ličnog zadovoljstva u čitanju.
U najpopularnijem, dečijem odeljenju biblioteke "Djordje Jovanović" u opštini Stari grad najviše su se čitale knjige stranih pisca (42 odsto), zatim domaćih (32 odsto), a ostatak su bile knjige iz obavezne školske lektire i tri odsto slikovnice za predškolski uzrast.Upravnik biblioteke Mirko Marković poznati pisac za decu, antologičar, član Upravnog obora (UO) Zmajevih dečijih igara i stalni član UO Festivala humora za decu u Lazarevcu, rekao je Tanjugu da je veoma ponosan da su medju članovima dečijeg odeljenja biblioteke najbrojniji učenici osnovnih škola (71odsto).
U tom uzrastu se stiču navike čitanja, zatim slede srednjoškolci sa 10 odsto, studenti sa tri odsto, a ostatak su predškolski uzrast i roditelji koji pozajmljuju knjige da bi ih čitali svojoj deci.
U prošloj godini u biblioteku bila su upisana 6.124 člana što je za 12,74 odsto više nego prethodne godine, ali je uspeh utoliko veći jer na teritoriji Staroga grada deluje više dečijih odeljenja biblioteka.
Biblioteka grada ima dva dečija odeljenja u Hilandarskoj ulici i na Trgu Nikole Pašića, sa oko 8,.0 članova, što znači da je u toj beogradskoj opštini koja ima najmanje stanovnika školskog uzrasta, ukupno 14.534 članova biblioteka.
"Djordje Jovanović" je uveo praksu da decu predškolskog uzrasta, koja ne idu u vrtiće, kolektivno učlanjuje preko preduzeća njihovih roditelja i to je za sada uradjeno u dva slučaja, rekao je Marković.
Prema podacima do kojih su došli autori studije "Istraživanje tržišta knjiga u Srbiji" koju je organizovalo preduzeće MC "Most", po narudžbi Narodne biblioteke Srbije, prve knjige koje nisu obavezno školsko štivo, u prva četiri razreda je pročitalo 18 odsto ispitanika. Od petog do osmog razreda počelo je da čita takvu literaturu 38 odsto, a 32 odsto je počelo da čita knjige tek na fakultetu.
Na pitanje da li su članovi biblioteke, pozitivan odgovor dalo je 33 odsto ispitanika u odnosu na 67 odsto koji nisu učlanjeni.
Iz biblioteka se najviše pozajmljuje beletristika bez obzira na starosnu dob čitalaca (59 odsto), zatim dolaze stručne knjige (39 odsto), 12 odsto su rečnici, enciklopedije i atlasi, a sedam odsto su knjige za najmladje (slikovnice). Religijske knjige traži pet odsto učlanjenih.
Istraživanje je, takodje, pokazalo da najviše čitaju knjige najmladji ispitanici. Čak 77 odsto, koji su potvrdili da su pročitali makar jednu knjigu u prošloj godini, je u dobi od 14 do 18 godina. Procenat onih koji čitaju makar jednu knjigu, opada sa porastom godina.
Procenat onih koji su pročitali makar jednu knjigu najveći je u Beogradu (68 odsto), sledi Centralna Srbija sa 60 odsto, pa Vojvodina sa 57 odsto, Zapadna Srbija sa 54 odsto, Istočna Srbija sa 49 odsto i Južna Srbija sa 47 odsto.
Kada je u pitanju članstvo u bibliotekama, najviše ih ima u gradovima do 100.000 stanovnika (53 odsto) i to u centralnoj Srbiji ( 39 odsto) dok ih je u Beogradu samo 29 odsto. Više članova biblioteka od Beograda ima Zapadna Srbija (37 odsto) i Vojvodina (36 odsto). Ostali delovi Srbije su ispod beogradskog procenta.
Zanimljivo je da je najviše članova biblioteka, čak polovina, iz porodica čiji je ukupni prihod izmedju 48.000 i 68.000 dinara.
Onih sa najmanjim prihodom, koji se kreće izmedju 8.000 i 16.000 je 27 odsto. Najmanje učlanjenih u biblioteke, 24 procenta, je onih sa najvećim prihodom koji prelazi 80.000 dinara.
Ovi podaci pokazuju da su biblioteke društvu potrebnije nego ikada jer omogućavaju gradjanima sa malim prihodima, pogotovo mladjim članovima porodica, da dodju do dobre knjige.
(Tanjug)
