Oko 1.300 avganistanskih etnografskih i arheoloških predmeta vraćeno je u Nacionalni muzej u Kabulu, u okviru najveće akcije vraćanja umetničkih dela u poslednjih 70 godina.
Oko 1.300 avganistanskih etnografskih i arheoloških predmeta vraćeno je u Nacionalni muzej u Kabulu, u okviru najveće akcije vraćanja umetničkih dela u poslednjih 70 godina.Neki od umetničkih predmeta izvadjeni su iz sanduka tokom male svečanosti održane ispred muzeja u prisustvu ministara i diplomata.
UNESCO je procenio da su bezbednosni uslovi u Kabulu dovoljno dobri i odobrio vraćanje umetničkih predmeta iako je pobuna talibana, pre svega na jugu i istoku zemlje u punom jeku, prenele su agencije.
Osnovan 1930. godine Muzej u Kabulu opljačkan je i dobrim delom razrušen tokom gradjanskog rata 1992-1996 i za vreme fundamentalističkog režima talibana (1996-2001), kada su uništene i čuvene statue Bude u Bamijanu. Muzej je ponovo otvoren 2004. godine uz podršku Uneska.
"Veliki deo avganistanskog umetničkog blaga nam je vraćen. To pokazuje da je vreme pljački prošlo, da je nestabilnost prestala i da svo umetničko blago Avganistana može da bude vraćeno u zemlju", rekao je avganistanski ministar informisanja i kulture Abdul Karim Huram.
Čuvani od 1999. godine u "Avganistanskom muzeju u egzilu" u mestu Bubendorf, u Švajcarskoj, umetnički predmeti preneti su u avganistansku prestonicu transportnim avionom nemačke vojske.
To je najveća operacija vraćanja umetničkih dela u zemlju porekla od 1939. godine, kada je na hiljade umetničkih dela nakon "izbeglištva" u Ženevi zbog španskog gradjanskog rata vraćeno u muzej Prado u Madridu, rekao je Pol Biherer-Diči koji je rukovodio "Avganistanskim muzejom u izbeglištvu".
Zbirka Muzeja u Kabulu sklonjena je krajem devedesetih godina kako bi se spasilo avganistansko umetničko nasledje od režima talibana koji su u avganistanskim domovima zabranili televizore i krenuli u uništavanje statua i drugih umetničkih dela koja predstavljaju čovekov lik ocenjujući ih kao suprotne islamu.
Vraćanje umetničkih dela u Kabul, od kojih su neka stara 2.300 godina, treba da pomogne Avganistanu da ponovo otkrije svoj kulturni identitet, rekao je Biherer-Diči.
Posle trideset godina rata, najveći deo baštine jeftino je rasprodat, opljačkan i uništen. To znači da pamćenje zemlje više nije na dohvat mlade generacije Avganistanaca, naveo je on.
Oko 70 odsto umetničkih predmeta i dela iz Muzeja u Kabulu opljačkano je za vreme gradjanskog rata, a talibani su uništili više od 2.000 statua, navodi se u izveštaju UNESCO-a.
Avganistan želi da vrati i ostala svoja umetnička dela rasuta po svetu, medju kojima ona koja se trenutno nalaze u Londonu, istakao je pomoćnik avganistanskog ministra za kulturu Omar Sultan.
Avganistanska vlada takodje namerava da zatraži pomoć od UNESCO-a, kako bi muzeji širom sveta ovoj azijskoj zemlji vratili njena umetnička blaga.
