Otac impresionizma Klod Mone (Claude Monet) pred kraj života nije naprasno postao sklon apstraktnom slikarstvu, već je bolovao od katarakte, tvrdi jedan američki oftalmolog.
Otac impresionizma Klod Mone (Claude Monet) pred kraj života nije naprasno postao sklon apstraktnom slikarstvu, već je bolovao od katarakte, tvrdi jedan američki oftalmolog.Studija profesora Majkla Marmora iz Medicinskog centra Univerziteta u Stenfordu pokazala je da slikari Klod Mone (1840-1926) i Edgar Dega (Degas) (1834-1917) nisu svesno promenili stil pred kraj života, već da su patili od očnih oboljenja koja se javljaju zbog starosti.
Dega je bolovao od očnog oboljenja koje oštećuje centralno vidno polje, a Mone od katarakte, navodi američki profesor, koji je na računaru, sistemom filtriranja i oslanjajući se na dokumenta iz epohe u kojoj su umetnici živeli, rekonstruisao prizore koje su dvojica slikara mogla da vide, navodi se u saopštenju Univerziteta.
"Savremenici dvojice slikara primetili su da su njihova dela, pred kraj života, bila uprošćenije izrade, u suprotnosti sa onima koja su ranije radili", naveo je Marmor, koji je svoje zaključke objavio u časopisu "The Archives of Ophtalmology".
Dega, čiji je vid oslabio u periodu od 1860. do 1910, slikao je sve površnije, pošto zbog bolesti nije mogao da stvara kontraste na slikama.
Moneu je katarakta, koju je pred kraj života operisao, oslabila vid, ali "katarakta može da se odrazi i na sposobnost razlikovanja boja, koje postaju žute i tamne", objasnio je Marmor.
(Beta)
