Knjiga akademika Ljubomira Simovića "Obećana zemlja", sa njegovim "javnim iskazima" od 1999. do juna 2006. godine, predstavljena je pred prepunom Rimskom dvoranom Biblioteke grada.
O knjizi, u kojoj su objavljeni razgovori, eseji, članci, dnevničke beleške i komentari pisani kao neposredna reakcija na aktuelne dogadjaje, govorili su, pred auditorijumom u kome su pored predsednika SANU Nikole Hajdina bile brojne ugledne ličnosti kulturnog života Beograda, akademik Predrag Palavestra, publicista Miloš Jevtić, pesnik i književni kritičar Dragan Hamović i autor.
Palavestra je postavio pitanje koliko knjige poput ove imaju smisla i da bi došao do odgovora ispričao je poznatu priču o bacanju kamena u ustajalu vodu bazena koja se od toga ustalasa ali i brzo smiri.
Medjutim, ako se baca puno kamenja, na kraju, umesto ustajale vode u bazenu ostane trajno to kamenje i dobija se novi kvalitet i to je ono što čini Simović knjigama u kojima će ostati sačuvana hronika jednog vremena pisana na uman i visoko moralan način, kazao je Palavestra.
"Simović baca kamenčiće, ustalasavajući društvo i ljudske savesti po nalogu svoje savesti i iz osećanja obaveze budnog čoveka da svedoči o vremenu, o duhovnoj klimi i stanju duha", sažeo je Palavestra i dodao da se ova nova zbirka umnih zapisa nadovezuje na "Kovačnicu na Čakovini", "Galop na puževima" i "Guske u magli".
Jevtić je u svojstvu urednika knjige, koju je objavila "Beogradska knjiga", rekao da Simović pripada onim retkim piscima koji ne ćute.
"Ovo nisu njegovi utisci koji su čamili po fijokama da bi sada bili objavljeni, već su izgovoreni ili štampani onda kada su bili napisani što im daje na snazi, jer pokazuju da je njihov autor jasno i dosledno sa dubokim uverenjem iznosio kako vidi vreme i ne samo da ga pamti već ga tumači", zapazio je on.
Hamović je u ogledu koji je naslovio "Još sedam mršavih godina" nazvao autora "pažljivim posmatračem" i uporedio ga sa Jovanom Sterijom Popovićem jer obojica umeju i smeju da kažu ono što treba da se kaže narodu makoliko bolelo.
On je skrenuo pažnju i na zapise o pesnicima u kojima je Simović pokazao dubinsko razumevanje.
Simović je konstatovao da se u svim navedenim proznim knjigama bavi istom bolnom temom naše agonije i konfuzije i da ga i sada užasava koliko to dugo traje.
"Sve godine od Titove smrti su izgubljene jer mi nismo znali naše ciljeve do 5. oktobra, a ni sada ih ne znamo", postavio je pisac "dijagnozu" i dodao da "zato situacija nije manje opasna".
"Nismo se suočili ni sa jednim problemom, stalno smo sami sebe lagali, a veliki nedostatak naših političara je što se ne mogu porediti sa šahistima koji kada pobuku prvi potez znaju koji slede i za svaki imaji i alternativu", slikovito je Simović opisao aktuelno stanje u našem društvu.
U tom kontekstu je naveo Kosovo, istakavši kako svi govore da ga ne daju a niko ne govori šta ćemo raditi ako nam ga ostave jer tamo živi narod koji ne želi da živi u zajednici sa Srbima.
Simović je upozorio čitaoce da pogledaju datume ispod svakog teksta u knjizi jer oni od tada nisu menjani i nema u njima "naknadne pameti".
Prema njegovom mišljenju, to što se danas više govori o literaturi a manje o politici nije znak da ulazimo u "normalnija" vremena već da smo se umorili od politike.
(Tanjug)
O knjizi, u kojoj su objavljeni razgovori, eseji, članci, dnevničke beleške i komentari pisani kao neposredna reakcija na aktuelne dogadjaje, govorili su, pred auditorijumom u kome su pored predsednika SANU Nikole Hajdina bile brojne ugledne ličnosti kulturnog života Beograda, akademik Predrag Palavestra, publicista Miloš Jevtić, pesnik i književni kritičar Dragan Hamović i autor.
Palavestra je postavio pitanje koliko knjige poput ove imaju smisla i da bi došao do odgovora ispričao je poznatu priču o bacanju kamena u ustajalu vodu bazena koja se od toga ustalasa ali i brzo smiri.
Medjutim, ako se baca puno kamenja, na kraju, umesto ustajale vode u bazenu ostane trajno to kamenje i dobija se novi kvalitet i to je ono što čini Simović knjigama u kojima će ostati sačuvana hronika jednog vremena pisana na uman i visoko moralan način, kazao je Palavestra.
"Simović baca kamenčiće, ustalasavajući društvo i ljudske savesti po nalogu svoje savesti i iz osećanja obaveze budnog čoveka da svedoči o vremenu, o duhovnoj klimi i stanju duha", sažeo je Palavestra i dodao da se ova nova zbirka umnih zapisa nadovezuje na "Kovačnicu na Čakovini", "Galop na puževima" i "Guske u magli".
Jevtić je u svojstvu urednika knjige, koju je objavila "Beogradska knjiga", rekao da Simović pripada onim retkim piscima koji ne ćute.
"Ovo nisu njegovi utisci koji su čamili po fijokama da bi sada bili objavljeni, već su izgovoreni ili štampani onda kada su bili napisani što im daje na snazi, jer pokazuju da je njihov autor jasno i dosledno sa dubokim uverenjem iznosio kako vidi vreme i ne samo da ga pamti već ga tumači", zapazio je on.
Hamović je u ogledu koji je naslovio "Još sedam mršavih godina" nazvao autora "pažljivim posmatračem" i uporedio ga sa Jovanom Sterijom Popovićem jer obojica umeju i smeju da kažu ono što treba da se kaže narodu makoliko bolelo.
On je skrenuo pažnju i na zapise o pesnicima u kojima je Simović pokazao dubinsko razumevanje.
Simović je konstatovao da se u svim navedenim proznim knjigama bavi istom bolnom temom naše agonije i konfuzije i da ga i sada užasava koliko to dugo traje.
"Sve godine od Titove smrti su izgubljene jer mi nismo znali naše ciljeve do 5. oktobra, a ni sada ih ne znamo", postavio je pisac "dijagnozu" i dodao da "zato situacija nije manje opasna".
"Nismo se suočili ni sa jednim problemom, stalno smo sami sebe lagali, a veliki nedostatak naših političara je što se ne mogu porediti sa šahistima koji kada pobuku prvi potez znaju koji slede i za svaki imaji i alternativu", slikovito je Simović opisao aktuelno stanje u našem društvu.
U tom kontekstu je naveo Kosovo, istakavši kako svi govore da ga ne daju a niko ne govori šta ćemo raditi ako nam ga ostave jer tamo živi narod koji ne želi da živi u zajednici sa Srbima.
Simović je upozorio čitaoce da pogledaju datume ispod svakog teksta u knjizi jer oni od tada nisu menjani i nema u njima "naknadne pameti".
Prema njegovom mišljenju, to što se danas više govori o literaturi a manje o politici nije znak da ulazimo u "normalnija" vremena već da smo se umorili od politike.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.