Kritičko izdanje "Romana o Londonu" Miloša Crnjanskog koje je priredio akademik Svetozar Koljević, a objavila Zadužbina Miloš Crnjanski, predstavljeno je na tribini Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti.
Kritičko izdanje "Romana o Londonu" Miloša Crnjanskog koje je priredio akademik Svetozar Koljević, a objavila Zadužbina Miloš Crnjanski, predstavljeno je na tribini Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti.O 12. tomu kritičkog izdanja sabranih dela Crnjanskog govorili su profesor Dušan Ivanić, koji je i član Uredjivačkog odbora, i profesor Zoran Paunović sa katedre za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Ivanić je podsetio da je izdavanje sabranih dela Crnjanskog započelo 1993. godine i da je do 1999. objavljeno 11 tomova, bez sedmog toma - koji još nije završen, kao i da je trebalo više godina da se pojavi 12. tom.
Ovo je poslednja knjiga koja je pripremana pod nadzorom Žike Stojkovića koji je bio inicijator štampanja kritičkog izdanja, napomenuo je Ivanić.
On je podsetio da je u ovoj knjizi poslednji put potpisan akademik Nikola Milošević kao predsednik Zadužbine Crnjanski i član Uredjivačkog odbora.
Ivanić je ukazao da je priredjivač Koljević "ostavio svoj lični pečat na ovom izdanju, jer je minuciozno rekonstruisao tekst Crnjanskog, čuvajući svaki trag o njegovoim nastanku i svaki izvor".
"Ovo je dobro naučno izdanje sa visokim kvalitetom postavljenih kriterijuma", rekao je on i dodao da je to "najkvalitetnija verzija teksta", uz koji ide skoro 300 strana naučnog aparata.
Paunović je ukazao koliko je u "Romanu o Londonu" prisutan uticaj engleske književnosti i prepoznao da Crnjanski veoma često nalazi oslonac u Šekspirovim delima, kao i da knez Rjepin nosi u sebi hamletovske dileme.
On je ponudio kao ključ romana nostalgiju, nalazeći da je shvaćena na način pesnika T. S. Eliota.
Koljević je govorio o nekim jezičkim dilemama koje je trebalo da reši pošto je Crnjanski koristio ruske i engleske reči na neadekvatan način jer te jezike nije dovoljno poznavao.
Po Koljeviću je ovo delo, takodje, posvećeno mogućnostima stranstvovanja u duhu, jeziku, kulturi jer Crnjanski je bio večiti stranac bez obzira da li se nalazio u zavičaju ili na mestima o kojima je sanjao (Rim, Berlin) ili u prinudnom egzilu (London).
(Tanjug)
