Feliks Romulijana kod Zaječara upisana je na listu Uneskove svetske kulturne baštine, čime je ovaj lokalitet svrstan u red bisera svetske kulture.
Predsednik Nacionalne komisije Srbije pri Unesku Jovan Ćirilov izjavio je u petak da je upisivanje palate Feliks Romulijana kod Zaječara na listu Uneskove svetske kulturne baštine "velika čast", ali i "velika obaveza" za Srbiju.
"Unesko je izrazio zadovoljstvo zbog uzornog posla koji je Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije uradio u prezentaciji i pripremama tog lokaliteta za listu svetske baštine i to je dokaz da, ako se posao obavi valjano, sledi i priznanje", rekao je Ćirilov Beti.
Prema njegovim rečima, upisivanje kasnoantičkog lokaliteta Gamzigrad na Uneskovu listu svetske baštine je velika čast, jer je svrstan u red bisera svetske kulture, kao što su Luvr u Parizu, Ermitaž u Sankt Peterburgu, Kremlj u Moskvi ili Veliki zid u Kini.
Feliks Romulijanu, spomenik rimske dvorske arhitekture sagradio je, na površini od oko pet hektara, rimski car tetrarh Galerije (293 - 305), a posvetio ju je svojoj majci Romuli.
Na listu su u četvrtak uvršteni i most u Višegradu (BiH) koji je u 16. veku sagradio veliki vezir Mehmed-paša Sokolović, Stari grad Krf (Grčka), kanal Rido (Kanada), Mesečeva luka (Francuska) i vinske terase Lavo (Švajcarska).
"Upisivanje nekog spomenika na Uneskovu listu svetske baštine je velika obaveza za samu državu, koja mora da brine da se taj teren ne eksploatiše u komercijalne svrhe, odnosno da se tu ne grade hoteli, restorani i drugi slični sadržaji", upozorio je Ćirilov.
On je istakao da komisija Uneska svake dve godine vrši stručnu proveru stanja lokaliteta i, ukoliko se utvrdi da se spomenik ne održava u skladu s Uneskovim standardima ili se koristi u komercijalne svrhe, uklanja ga s liste.
Prema rečima Ćirilova, Nacionalna komisija Srbije pri Unesku trenutno nastoji da spreči izgradnju objekata u blizini kompleksa srednjovekovnih spomenika na Kosovu koji se, takodje, nalaze na listi svetske kulturne baštine.
Ćirilov je dodao da će sledeća preliminarna lista srpskih spomenika koji će biti kandidovani za listu svetske kulturne baštine biti utvrdjena u oktobru. Država godišnje ima pravo da predloži Unesku dva lokaliteta, jedan prirodni i jedan kulturni, za listu svetske kulturne baštine. Predlozi se biraju na osnovu preliminarne liste od desetak predloga, koju sastavlja stručna komisija u saradnji s lokalnim vlastima i zavodima za zaštitu spomenika kulture.
Na Uneskovoj listi svetske baštine, koja postoji od 1972. godine, nalazi se 851 lokalitet: 660 kulturnih, 166 prirodnih i 25 mešovitih, medju kojima su i četiri iz Srbije, Stari Ras i Sopoćani (1979), manastir Studenica (1986), srednjovekovni spomenici na Kosovu (2004 - 2006) i Gamzigrad (2007).
(Beta)
"Unesko je izrazio zadovoljstvo zbog uzornog posla koji je Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije uradio u prezentaciji i pripremama tog lokaliteta za listu svetske baštine i to je dokaz da, ako se posao obavi valjano, sledi i priznanje", rekao je Ćirilov Beti.
Prema njegovim rečima, upisivanje kasnoantičkog lokaliteta Gamzigrad na Uneskovu listu svetske baštine je velika čast, jer je svrstan u red bisera svetske kulture, kao što su Luvr u Parizu, Ermitaž u Sankt Peterburgu, Kremlj u Moskvi ili Veliki zid u Kini.
Feliks Romulijanu, spomenik rimske dvorske arhitekture sagradio je, na površini od oko pet hektara, rimski car tetrarh Galerije (293 - 305), a posvetio ju je svojoj majci Romuli.
Čast i obaveza za Srbiju
Komisija Ujedinjenih nacija za zaštitu svetskog kulturnog i prirodnog nasledja (Unesko) odlučila je u petak, na skupu u novozelandskom gradu Krajstčerču, da na listu svetske kulturne baštine uvrsti i pećinsko slikarstvo u kamenitoj pustinji Gobustan u Azerbejdžanu i Univerzitetsko naselje u Meskiku.Na listu su u četvrtak uvršteni i most u Višegradu (BiH) koji je u 16. veku sagradio veliki vezir Mehmed-paša Sokolović, Stari grad Krf (Grčka), kanal Rido (Kanada), Mesečeva luka (Francuska) i vinske terase Lavo (Švajcarska).
"Upisivanje nekog spomenika na Uneskovu listu svetske baštine je velika obaveza za samu državu, koja mora da brine da se taj teren ne eksploatiše u komercijalne svrhe, odnosno da se tu ne grade hoteli, restorani i drugi slični sadržaji", upozorio je Ćirilov.
On je istakao da komisija Uneska svake dve godine vrši stručnu proveru stanja lokaliteta i, ukoliko se utvrdi da se spomenik ne održava u skladu s Uneskovim standardima ili se koristi u komercijalne svrhe, uklanja ga s liste.
Prema rečima Ćirilova, Nacionalna komisija Srbije pri Unesku trenutno nastoji da spreči izgradnju objekata u blizini kompleksa srednjovekovnih spomenika na Kosovu koji se, takodje, nalaze na listi svetske kulturne baštine.
Ćirilov je dodao da će sledeća preliminarna lista srpskih spomenika koji će biti kandidovani za listu svetske kulturne baštine biti utvrdjena u oktobru. Država godišnje ima pravo da predloži Unesku dva lokaliteta, jedan prirodni i jedan kulturni, za listu svetske kulturne baštine. Predlozi se biraju na osnovu preliminarne liste od desetak predloga, koju sastavlja stručna komisija u saradnji s lokalnim vlastima i zavodima za zaštitu spomenika kulture.
Na Uneskovoj listi svetske baštine, koja postoji od 1972. godine, nalazi se 851 lokalitet: 660 kulturnih, 166 prirodnih i 25 mešovitih, medju kojima su i četiri iz Srbije, Stari Ras i Sopoćani (1979), manastir Studenica (1986), srednjovekovni spomenici na Kosovu (2004 - 2006) i Gamzigrad (2007).
(Beta)
