Španski istoričar Fernando Prado pokušaće da u jednom madridskom samostanu, uz pomoć najsavremenijih tehnologija, pronađe posmrtne ostatke Migela de Servantesa, autora "Don Kihota".

Gotovo četiri veka nakon smrti "bogalja od Lepanta", Prado je dobio finansijsku podršku od gradskih vlasti i dozvolu časnih sestara koje žive u manastiru crkve Trinitara da obavi svoje istraživanje.

Rođen 1547. u mestu Alkala de Enares, Servantes je umro u aprilu 1616, u istoj nedelji kada i britanski bard Vilijam Šekspir. Tražio je da bude pokopan u Madridu, u samostanu Trinatara, katoličkog reda koji je pomogao u prikupljanju novca za njegov otkup od berberskih gusara koji su ga pet godina držali u zarobljeništvu u Alžiru.

Usled brojnih proširenja na manastiru, tačno mesto njegovog groba je tokom vekova zaboravljeno.

U slučaju da posmrtni ostaci slavnog pisca budu pronađeni, to će biti ne samo događaj od istorijskog i kulturnog značaja već i "ogroman publicitet" koji će obezbediti veći novac od turizma, kazao je Prado u izjavi za agenciju Rojters.

Zasad, samo dve male ploče, jedna na zidu manastira i jedna u samoj crkvi, podsećaju da je Don Migel sahranjen na tom mestu.

"Naša je moralna obaveza da pronađemo njegove posmrtne ostatke, jer Servantes je puno toga učinio i nastavlja da čini za slavu Španije", smatra španski istoričar.

Prošlog septembra, madridske vlasti odlučile su da izdvoje 12.000 evra za prvu etapu istraživanja.

Tehničke operacije predvodiće čuveni španski forenzičar Luis Avial poznat po tome što za određivanje mesta na kojem su pokopani ljudski ostaci koristi geološke radare.

"Ovo je jedan od najuzbudljivijih slučajeva na kojem ćemo raditi", naveo je antropolog i patolog Fransisko Ečeberija, čije će naučna laboratorija Aranzadi analizirati rezultate istrage.
Ečeberija je dosad radio na stotinjak ekshumacija tela žrtava građanskog rata koji je u Španiji trajao od 1936. do 1939.

Prado smatra da će, ukoliko ih pronađu, biti lako identifikovati posmrtne ostatke Servantesa koji je tokom bitke kod Lepanta 1571. bio ranjen u grudi i izgubio levu ruku, zbog čega su ga savremenici prozvali "Jednoruki sa Lepanta" (Manco de Lepanto).

"Ako na tom mestu, na kojem je vrlo malo ljudi sahranjeno, pronađemo ostatke starijeg čoveka sa tragovima rana na levoj ruci i grudima, mislim da niko neće moći da mi kaže da sam se borio protiv vetrenjača", zaključio je Prado.