Svetlana Velmar Janković rođena je u Beogradu, 1933. godine. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, francuski jezik i književnost. U drugoj godini studija počinje da se bavi novinarstvom.

Njeni najpoznatiji romani su "Ožiljak", "Lagum", "Bezdno", "Nigdina", autobiografski "Prozraci", kratke priče "Dorćol", "Vračar" i mnoge druge.

Od brojnih književnih nagrada koje je osvojila, izdvajaju se nagrade Isidora Sekulić, Ivo Andrić, nagrada za najčitaniju knjigu Narodne biblioteke Srbije i NIN-ova nagrada.

Pariski časopis Lire je1997. godine njen roman "Lagum" (koji je pariski izdavač izdao pod naslovom "Dans le noir") stavio na deseto mesto među 20 najboljih knjiga domaćih i stranih pisaca objavljenih u toj godini u Francuskoj. Roman je bio y najužoj konkurenciji za nagradu "Femina" i proglašen je "malim remek-delom".

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je na izbornoj Skupštini 2. novembra 2006.

Dopisni član Odeljenja jezika i književnosti postala je 2. novembra 2006. godine a redovni član je od 05. novembra 2009. godine.

Oblast rada akademika Svetlane Velmar Janković bila je književnost.
Akademik Velmar Janković bila je u uredništvu časopisa Književnost i član uređivačkog kolegijuma Izdavačkog preduzeća "Prosveta" (1971-1989). Takođe bila je urednik Prosvetinih edicija proze i esejistike domaćih autora, lektire za srednje škole i osnivač Biblioteke "Baština''.

Odlazak "divne dame beogradske književnosti"

Brojne kolege rekle su Tanjugu samo najlepše reči o životu i delu "divne, otmene dame".

"Umrla je jedna divna dama koja je sa velikom otmenošću izdržavala razne nedaće u životu hrabro, dostojanstveno, bez buke i bez ikakve razmetljivosti", rekla je Tanjugu Vida Ognjenović i dodala da je "umrla je književnica značajnog književnog dela kojim je obezbedila lepo mesto u našoj literaturi".

"Otišla nam je uz to i jedna veoma lepa žena, delikatnog nastupa, prijateljski nastrojena prema ljudima - ne samo prema prijateljima već i prema poznanicima, odana pravdi istini i lepoti književnosti", zaključila je predsednica Srpskog PEN-a.

Pisac, istoričar, izdavač Predrag Marković rekao je da je Svetlana Velmar Janković bila istinska svetlost srpske knjizevnosti.

"Život i ljudi su joj decenijama postavljali neverovatne prepreke, ali ih je onako krhkog tela, zahvaljujući upornosti i znanju, toliko lako prelazila da su je svi doživljavali kao moćnu i jaku ženu", rekao je on.

"Imao sam sreću da budem urednik svih knjiga Svetlane Velmar Janković i svaka od tih knjiga je bila i biće svetiljka za one koji, jer ne znaju prošlost, drhte nad budućnošću", rekao je Marković.

Vlasnik i urednik "Arhipelaga" Gojko Božović rekao je da je Svetlana Velmar Janković bila beogradski pisac i pisac Beograda koji se interesovao za gotovo svaki važni detalj moderne istorije tog grada, koji je u njenim pričama i romanima postao oživljen i živ kako kakav književni junak.

"I u njenom životu i u njenoj književnosti, uprkos teškim izazovima sa kojima se suočavala i o kojima je malo i retko govorila, postoji neprestana humanistička vedrina i možda je to potrebno reći upravo danas kada nam se čini da nikakve vedrine nema - da je Svetlana Velmar Janković u svom životu i svojoj književnosti oblikovala dragoceno iskustvo vedrine u susretu sa nemerljivim silama istorije, politike i ideologije 19. i 20. veka", rekao je Božović.