Proslavljeni autor programa za decu preminuo je nakon duže i teške bolesti, saopštila je Radio-televizija Srbije.

Rođen je 25. jula 1941. u Solsberiju u Velikoj Britaniji gde se i školovao. Dvogodišnje pozorišne studije završio je u Londonu, sa zvanjem teatarkog inspicijenta, radio je u pozorištima Londona, na Vestendu. Televizijsku karijeru je započeo na Bi-Bi-Siju, a u Srbiji je živeo od 1971. godine.

Ostaće upamćen kao Englez koji je napravio najbolje srpske dečje serije na prostoru bivše Juge -  "Neven", "Poletarac", "Babino unuče", "Metla bez drške", "Tragom ptice dodo", "Notna svaštara"...

U razgovoru za "Gloriju" rekao je da ono što je stvarao u Srbiji, nikada ne bi mogao na britanskoj televiziji.

"Ono što sam radio ovde na televiziji nikada ne bih mogao da radim u Engleskoj. Apsolutno sam siguran. Tamo sam mogao da radim samo emisije koje su urednici odlučili da mogu da radim. Oni su tamo razmišljali samo o tome šta se njima dopada i šta će doneti visok rejting. Sedamdesetih ovde nije bilo tako. Predložio sam da radim 'Neven' i oni su odmah rekli – fantastično, radi to! To ne može da se desi u Bi-Bi-Siju. Prvo bi morali da urade pilot emisiju, pa bi rekli 'biće skupo', i uvek nešto. Moglo je da prođe šest meseci pre nego što počne bilo šta da se radi. Ovde je odmah naručen scenario, pa kad su videli da je bila uspešna, nastavili smo da snimamo", kazao je on.

U jednom ranijem intervjuu objasnio je svoj stav prema teškoj bolesti, sa kojom se godinama borio.

"Nikada ne gledam unazad. Ne razmišljam da li je trebalo nešto da uradim drugačije, ili da bih voleo da sada imam 30 godina. Ne, ne, nikada tako ne razmišljam. Nemam nikakvu želju da ponovo budem mlad jer sve što sam doživeo je u meni. Ceo moj život je u meni, nisam ništa izgubio, zaboravio. Imam više energije nego momak od 15 ili 20 godina. Bolestan sam, imam rak. To je bolest koja ne može da se izleči, ali može da se drži pod kontrolom. U ovo doba prošle godine sam imao kolaps, ali sada mi je bolje, i do sledećeg kolapsa ja živim normalno. Verovatno ću kraće živeti nego da nemam rak, ali to samo znači da svaki moj dan vredi kao dva".

Oženio se u mladosti, Engleskinjom Dženi, i dobio sina Džastina. Zbog ljubavi prema Mili Stanojević preselio se u Beograd, i dobili su Andreja i Jovana. Na pragu sedme decenije osvojila ga je treća žena Zorica Živanović.

Osim što se bavio filmom i televizijom, bio je i ljubitelj i poznavalac ptica. Na ulasku u Banjičku šumu postavljena je tabla zahvalnica na kojoj piše da je zahvaljujući gospodinu Timotiju Džonu Bajfordu šuma postala zaštićeno dobro.

Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 2011. godine, a početkom 2013. godine dobio je nacionalnu penziju Srbije.

Najnovije i najzanimljivije vesti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.