U obrazloženju apelacionog suda u Čikagu koji je doneo ovu presudu, navodi se da se američki zakon o zaštiti autorskih prava ne odnosi na ranija dela o detektivu, uključujući reference na Holmsa, doktora Votsona,  profesora Morijartija, adresu na kojoj je živeo (221B Bejker Strit), pa čak i Holmsovu slabost prema kokainu.

Sudsko veće je ocenilo da ne postoji osnov da se autorska pravna zaštita dalje produžava.

Jedino Dojlovih poslednjih deset romana o Šerloku Holmsu, koji su objavljeni između 1923. i 1927, a čija autorska prava ističu za 95 godina, zaslužuju zaštitu, istakao je sud.

"Kada neka priča pređe u javno dobro, njeni elementi - uključujući njene junake koji su bili zaštićeni isteklim autorskim pravima, postaju dostupni drugima", rekao je sudija Ričard Pozner koji je predsedavao većem.

Odluka suda predstavlja pobedu za izdavača Leslija Klingera koji je tužio zadužbinu Konana Dojla, osporavajući joj pravo da od njega traži nadoknadu za objavljivanje serije priča o Šerloku Holmsu.