Izraelski arheolozi protestovali su u četvrtak uveče zbog radova kraj džamije Al Aksa u Jerusalimu, upzorivši da se nanosi neprocenjiva šteta ostacima koji datiraju iz vremena drugog jevrejskog hrama.
Gabriel Barkai s Univerziteta Bar Ilan kraj Tel Aviva je apelovao na izraelsku vladu da obustavi kopanje zbog zamene starih električnih kablova i vodovodnih cevi, posle okrića "masivnog, sedam metara dugačkog zida", kako je rekao.
Radovima rukovodi muslimanska uprava, zadužena za islamska sveta mesta u istočnom Jerusalimu, navodno uz odobrenje izraelskog premijera Ehuda Olmerta. Nezavisni arheolozi u Izraelu optužuju državnu Upravu za antikvitete koja nadgleda radove na arheološkim nalazištima za pričinjenu štetu.
"Izraelska vlada pruža ruku u uništavanju jednog od najznačajnih arheoloških nalazišta na svetu," kazao je Baraki na konferenciji za novinare u Jerusalimu.
Iskopavanjem, uz pomoć traktora i drugih teških mašina, stvoren je rov 150 metara dug i 1,5 metara dubok, čime su uništene naslage drevnih ostataka, upozorili su arheolozi, označivši radove kao varvarizam. Pronadjeni zid je po svoj prilici bio deo drugog hrama, kažu članovi Komiteta protiv uništenja antikviteta. Barkai tvrdi da su prvi put u istoriji arheoloskih iskopavanja u Izraelu pronadjeni ostaci koji bi mogli biti deo spoljnih dvorišta samog hrama, podignutog u prvom veku pre naše ere. Istovremeno naglašava da bi valjalo kopati pažljvo i koristiti četkicu za zube, umesto buldožera.
Muslimanska uprava, medjutim, tvrdi da su ostaci iz Otomanskog perioda, odnosno 16. ili 17. veka i da se radovima održava džamija Al Aksa kao važna bogomolja. Barkai tvrdi da muslimani žele da pokažu ko je sada šef uništvanjem jevrejskih ostataka.
Brdo hrama je zapravo najsvetije mesto u judaizmu jer su se na njemu nalazili jevrejski hramovi.
Muslimani ga zovu Haram al Šarif (Uzvišeno svetilište) i tamo je sada džamija Al Aksa, treća po značaju u islamu i Kupola na steni sa koje je, po muslimanskom verovanju, prorok Muhamed uzleteo u nebo. Na toj steni je, po jevrejskom verovanju, praotac Avram hteo da žrtvuje Bogu sina Jisaka.
Na Brdu hrama se nalazio drugi jevrejski hram koji je izgradio kralj Irod, a uništili su ga Rimljani 70. godine naše ere. Radovi se trenutno izvode noću, kao da su tajni, a tada je odgovorajuća arheološka kontrola nemoguća, rečeno je na konferenciji za novinare.
Brdo hrama ili Haram al Šarif je jedno od najosetljivijih verskih mesta koja su predmet nesporazuma na Bliskom istoku. Izrael je osvojio istočni Jerusalim u šestednevnom ratu 1967. godine i kasnije ga anektirao. Iako se muslimanska uprava brine za sveta mesta, Izrael je zadužen za bezbednosnu kontrolu. Ta zemlja tvrdi da će ujedinjeni Jerusalim ostati zauvek pod njenom kontrolom, a Palestinci nameravaju da istočni deo Jerusalima proglase glavnim gradom svoje buduće države.
(Tanjug)
Gabriel Barkai s Univerziteta Bar Ilan kraj Tel Aviva je apelovao na izraelsku vladu da obustavi kopanje zbog zamene starih električnih kablova i vodovodnih cevi, posle okrića "masivnog, sedam metara dugačkog zida", kako je rekao.
Radovima rukovodi muslimanska uprava, zadužena za islamska sveta mesta u istočnom Jerusalimu, navodno uz odobrenje izraelskog premijera Ehuda Olmerta. Nezavisni arheolozi u Izraelu optužuju državnu Upravu za antikvitete koja nadgleda radove na arheološkim nalazištima za pričinjenu štetu.
"Izraelska vlada pruža ruku u uništavanju jednog od najznačajnih arheoloških nalazišta na svetu," kazao je Baraki na konferenciji za novinare u Jerusalimu.
Iskopavanjem, uz pomoć traktora i drugih teških mašina, stvoren je rov 150 metara dug i 1,5 metara dubok, čime su uništene naslage drevnih ostataka, upozorili su arheolozi, označivši radove kao varvarizam. Pronadjeni zid je po svoj prilici bio deo drugog hrama, kažu članovi Komiteta protiv uništenja antikviteta. Barkai tvrdi da su prvi put u istoriji arheoloskih iskopavanja u Izraelu pronadjeni ostaci koji bi mogli biti deo spoljnih dvorišta samog hrama, podignutog u prvom veku pre naše ere. Istovremeno naglašava da bi valjalo kopati pažljvo i koristiti četkicu za zube, umesto buldožera.
Muslimanska uprava, medjutim, tvrdi da su ostaci iz Otomanskog perioda, odnosno 16. ili 17. veka i da se radovima održava džamija Al Aksa kao važna bogomolja. Barkai tvrdi da muslimani žele da pokažu ko je sada šef uništvanjem jevrejskih ostataka.
Brdo hrama je zapravo najsvetije mesto u judaizmu jer su se na njemu nalazili jevrejski hramovi.
Muslimani ga zovu Haram al Šarif (Uzvišeno svetilište) i tamo je sada džamija Al Aksa, treća po značaju u islamu i Kupola na steni sa koje je, po muslimanskom verovanju, prorok Muhamed uzleteo u nebo. Na toj steni je, po jevrejskom verovanju, praotac Avram hteo da žrtvuje Bogu sina Jisaka.
Na Brdu hrama se nalazio drugi jevrejski hram koji je izgradio kralj Irod, a uništili su ga Rimljani 70. godine naše ere. Radovi se trenutno izvode noću, kao da su tajni, a tada je odgovorajuća arheološka kontrola nemoguća, rečeno je na konferenciji za novinare.
Brdo hrama ili Haram al Šarif je jedno od najosetljivijih verskih mesta koja su predmet nesporazuma na Bliskom istoku. Izrael je osvojio istočni Jerusalim u šestednevnom ratu 1967. godine i kasnije ga anektirao. Iako se muslimanska uprava brine za sveta mesta, Izrael je zadužen za bezbednosnu kontrolu. Ta zemlja tvrdi da će ujedinjeni Jerusalim ostati zauvek pod njenom kontrolom, a Palestinci nameravaju da istočni deo Jerusalima proglase glavnim gradom svoje buduće države.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.