Arheolozi koji vrše iskopavanja u Mideji, tvrdjavi iz antičkog doba u blizini Mikene, otkrili su tajni podzemni prolaz za koji se pretpostavlja da je služio za snabdevanje utvrdjenja vodom u vreme opsada.
Kako je prenela agencija AP, kameni prolaz, datiran oko sredine 13. veka pre Nove ere, prolazi ispod masivnih zidova citadele i verovatno je vodio do obližnjeg izvora.
Direktor iskopavanja Katie Demakopulu kaže da ovo otkriće potvrdjuje da je Midea, koja se nalazi na oko 150 kilometara južno od Atine, imala složen sistem za snabdevanje vodom, kakvi su već otkriveni u obližnjim tvrdjavama Mikena i Tirnis.
"Ovo je veoma važno otkriće", rekla je Demakopulu, objašnjavajući da je prolaz omogućavao stanovnicima Mideje bezbedan pristup vodi za piće čak i u vreme neprijateljskih napada.
Do sada su u Grčkoj otkrivena svega tri slična sistema iz Mikenskog perioda.
Iskopavanja, obavljena krajem juna i početkom jula u Mideji, otkrila su stepenice uklesane u steni koje vode do trouglastog prolaza, čiji je ulaz bio pokriven velikim kamenom. Za sada su vidljiva oko tri metra tunela.
"On vodi ispod zidova, koji su do 5,5 metara debeli i verovatno ide izvan citadele, do mesta gde se nalazio izvor ili bunar, ili dokle je voda dovodjena izdaleka sistemom cevovoda", rekla je Demakopulu.
Na ulazu u 1,5 metara visok prolaz, arheolozi su našli velike količine slomljenih krčaga za vodu i čaša od keramike.
"Nastavićemo iskopavanja, kako unutar zidova, tako i izvan njih, da vidimo koliko daleko se prolaz prostire i kuda vodi", rekla je Demakopulu.
Nalazište Midea, koje se prostire na 2,4 hektara, okruženo je zidom od ogrpmnih kamenih blokova, sagradjenim oko 1250. godine pre Nove ere. Iskopavanja su otkrila nekoliko gradjevina - zidovi nekih ukrašeni su bojenim gipsom - mnoštvo grnčarije, glinenu figuru boginje, kamene pečate i vazu od ametista u obliku školjke.
Midea je kontrolisala strateški važan put na severoistoku Peloponeza. Prvi put je okupirana u kasnom neolitu, u 5. milenijumu pre Hrista. Procvat je doživela u Mikensko doba, a uništena je u zemljotresu i velikom požaru pred kraj 13. veka pre Nove ere.
Nikada potom nije povratila stari sjaj, mada se, po tragovima, može videti da je bila nastanjena i u Arhajskom periodu (7. i 6. vek PNE), u doba antičkog Rima i Vizantije.
Grčki i švedski arheolozi sistematski vrše iskopavanja u Mideji od 1983. godine.
(Tanjug)
Kako je prenela agencija AP, kameni prolaz, datiran oko sredine 13. veka pre Nove ere, prolazi ispod masivnih zidova citadele i verovatno je vodio do obližnjeg izvora.
Direktor iskopavanja Katie Demakopulu kaže da ovo otkriće potvrdjuje da je Midea, koja se nalazi na oko 150 kilometara južno od Atine, imala složen sistem za snabdevanje vodom, kakvi su već otkriveni u obližnjim tvrdjavama Mikena i Tirnis.
"Ovo je veoma važno otkriće", rekla je Demakopulu, objašnjavajući da je prolaz omogućavao stanovnicima Mideje bezbedan pristup vodi za piće čak i u vreme neprijateljskih napada.
Do sada su u Grčkoj otkrivena svega tri slična sistema iz Mikenskog perioda.
Iskopavanja, obavljena krajem juna i početkom jula u Mideji, otkrila su stepenice uklesane u steni koje vode do trouglastog prolaza, čiji je ulaz bio pokriven velikim kamenom. Za sada su vidljiva oko tri metra tunela.
"On vodi ispod zidova, koji su do 5,5 metara debeli i verovatno ide izvan citadele, do mesta gde se nalazio izvor ili bunar, ili dokle je voda dovodjena izdaleka sistemom cevovoda", rekla je Demakopulu.
Na ulazu u 1,5 metara visok prolaz, arheolozi su našli velike količine slomljenih krčaga za vodu i čaša od keramike.
"Nastavićemo iskopavanja, kako unutar zidova, tako i izvan njih, da vidimo koliko daleko se prolaz prostire i kuda vodi", rekla je Demakopulu.
Nalazište Midea, koje se prostire na 2,4 hektara, okruženo je zidom od ogrpmnih kamenih blokova, sagradjenim oko 1250. godine pre Nove ere. Iskopavanja su otkrila nekoliko gradjevina - zidovi nekih ukrašeni su bojenim gipsom - mnoštvo grnčarije, glinenu figuru boginje, kamene pečate i vazu od ametista u obliku školjke.
Midea je kontrolisala strateški važan put na severoistoku Peloponeza. Prvi put je okupirana u kasnom neolitu, u 5. milenijumu pre Hrista. Procvat je doživela u Mikensko doba, a uništena je u zemljotresu i velikom požaru pred kraj 13. veka pre Nove ere.
Nikada potom nije povratila stari sjaj, mada se, po tragovima, može videti da je bila nastanjena i u Arhajskom periodu (7. i 6. vek PNE), u doba antičkog Rima i Vizantije.
Grčki i švedski arheolozi sistematski vrše iskopavanja u Mideji od 1983. godine.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.