Kažu da su veliki umovi jednostavni. Da razmišljaju na jednostavan način.

Američki pisac Ernest Hemigvej je stvorio neka remek-dela svetske književnosti. Svojevremeno je dao savet mladom kolegi:

"Najvažnije što sam naučio o pisanju je da nikada ne pišeš previše odjednom. Nikada nemoj da iscediš sve iz sebe. Ostavi malo i za sledeći dan. Najbitnija stvar je da znaš kada da staneš. Kada ti još uvek ide dobro i dođeš do interesantnog dela, a znaš šta će se posle desiti, vreme je da se zaustaviš. Onda ga ostavi na miru i ne razmišljaj o tome. Neka tvoja podsvest odradi posao. Sledećeg jutra, nakon dobrog sna i kada se osećaš sveže prepiši ono što si napisao dan ranije i opet se zaustavi na drugom vrhuncu interesovanja. Na taj način dobićeš mnogo interesantnih mesta u romanu i nikada se nećeš zaglaviti".

Ono što je malo poznat kuriozitet o Hemingveju jeste i događaj iz njegove mladosti, odnosno sa početka njegovog književnog stvaralaštva. Tokom razgovora sa prijateljima u kafani, rekao im je da je moguće napisati priču od tek nekoliko reči.

Njegovi prijatelji, naravno, bili su nepoverljivi i vrteli su glavom. Čak su se opkladili i svako od njih je uložio po 10 dolara.

Hemingvej je uzeo salvetu sa stola i na njoj napisao šest reči. Nije ih pročitao naglas, već je prosledio salvetu do prijatelja koji je sedeo do njega. Ovaj je prosleđivao dalje.

Potom su se svi saglasili: "Da, u pravu si, zaista je moguće!".

A znate li šta je pisalo na salveti?

"Na prodaju. Cipelice za bebu. Nenošene".