Starije generacije možda će se setiti da su čitali roman britanskog nobelovca Vilijama Goldinga "Gospodar muva", ali pošto ga već odavno nema u prodaji mladjima se sada pruža prilika u izdanju "Lagune" i novom prevodu najboljeg prevodioca ovog izdavač Nenada Dropulića.
Golding (1911-1993) je roman napisao 1954. godine kada je strah od nuklearnog rata bio na vrhuncu i on je kroz naizgled "dečiju" priču dao strašnu viziju budućnosti ljudskog roda u slučaju neke kataklizme.
Roman je prema ocenama kritike najbolje Goldingovo delo, a on danas važi za jednog od najznačajnijih pisaca 20 veka. Nobelova nagrada mu je pripala 1983 godine.
Radnju ovoga romana autor je smestio na pusto tropsko ostrvo koje kao da je stvorila bujna mašta nekog dečaka koji želi avanture. Zbog pretnje da će izbiti atomski rat grupu dečaka evakuišu iz ugroženih oblasti na ostrvo, ali avion sa celom posadom strada u vazdušnom napadu i mala kolonija dece ostaje potpuno izolovana bez svakog kontakta sa spoljnim svetom.
Bez nadzora i saveta odraslih deca u pocetku pokušavaju da organizuju svoju zajednicu po uzoru na one kojih su se sećali, ali uslovi u kojima žive utiču da se tanki sloj civilizacije brzo izgubi i oni postaju divljaci koji se bezobzirno bore za opstanak i za svoje lične interese.
Kako je rekao prevodilac Dropulić "ova snažna alegorija duboke simbolike, izrečena sažeto, jednostavnim jezikom, bolno je ubedljiva i iskrena i najbolje je ogledalo u kojem naša civilizacija može da vidi svoje pravo lice".
On smatra da Goldingov roman nije izgubio ništa od svoje aktuelnosti jer on nas stavlja pred večita pitanja - ko smo, šta smo, šta želimo, kuda idemo i šta ćemo postati.
(Tanjug)
Golding (1911-1993) je roman napisao 1954. godine kada je strah od nuklearnog rata bio na vrhuncu i on je kroz naizgled "dečiju" priču dao strašnu viziju budućnosti ljudskog roda u slučaju neke kataklizme.
Roman je prema ocenama kritike najbolje Goldingovo delo, a on danas važi za jednog od najznačajnijih pisaca 20 veka. Nobelova nagrada mu je pripala 1983 godine.
Radnju ovoga romana autor je smestio na pusto tropsko ostrvo koje kao da je stvorila bujna mašta nekog dečaka koji želi avanture. Zbog pretnje da će izbiti atomski rat grupu dečaka evakuišu iz ugroženih oblasti na ostrvo, ali avion sa celom posadom strada u vazdušnom napadu i mala kolonija dece ostaje potpuno izolovana bez svakog kontakta sa spoljnim svetom.
Bez nadzora i saveta odraslih deca u pocetku pokušavaju da organizuju svoju zajednicu po uzoru na one kojih su se sećali, ali uslovi u kojima žive utiču da se tanki sloj civilizacije brzo izgubi i oni postaju divljaci koji se bezobzirno bore za opstanak i za svoje lične interese.
Kako je rekao prevodilac Dropulić "ova snažna alegorija duboke simbolike, izrečena sažeto, jednostavnim jezikom, bolno je ubedljiva i iskrena i najbolje je ogledalo u kojem naša civilizacija može da vidi svoje pravo lice".
On smatra da Goldingov roman nije izgubio ništa od svoje aktuelnosti jer on nas stavlja pred večita pitanja - ko smo, šta smo, šta želimo, kuda idemo i šta ćemo postati.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.