U ekskluzivnom intervjuu za "Press", David Albahari koji već godinama živi u Kanadi, govori o svom životu u "prinudnom izgnanstvu" i sa distance ocenjuje aktuelnu srpsku književnu scenu.
U ekskluzivnom intervjuu za "Press", David Albahari koji već godinama živi u Kanadi, govori o svom životu u "prinudnom izgnanstvu" i sa distance ocenjuje aktuelnu srpsku književnu scenu.Na novinarsku konstataciju da već dugo stvara i inostranstvu i pitanje da li mu s godinama
postaje teže da stvara na srpskom, Albahari kaže da, zahvaljujući čestim dolascima u Beograd, ne oseća da se njegov jezik "okamenio", dodajući: "I dalje je to jezik na kojem najbolje mogu da izrazim ono što kao pisac želim da kažem u svojim pričama i romanima."
Komentarišući kanadsku literarnu scenu, Albahari kaže da je Toronto kulturni centar i da su pisci iz "književne provincije" gotovo nevidljivi, dodajući da on, doduše, i ne pokušava da u književnom smislu bude "vidljiviji" jer ga "skoro sve druge niti povezuju sa našom, srpskom književnošću".
Savremena srpska književnost Davidu Albahariju, kako kaže, deluje "izuzetno vitalno". Pisac dodaje da i iz "kanadske perspektive" primećuje da se dosta "objavljuje, ima zanimljivih novih autora, a kao i svugde u svetu, glavnu reč ima tzv. ženska književnost".
"Ne osećam da postoji književna hiperprodukcija u Srbiji, što se često čuje u razgovorima o srpskoj književnosti. Hiperprodukcija je posledica pojednostavljenja procesa štampanja i izdavanja knjiga, ali ona ne utiče na kvalitet. Dobrih knjiga uvek ima malo, ali je bolje da one izranjaju iz široke, raznolike osnove. Osim toga, posebno mi je zanimljiva polemička borba koja se vodi izmedju raznih književnih naraštaja, i koja u stvari ukazuje na to da je došlo vreme promena. Mladi su nestrpljivi, kao što i treba da budu, a stari najčešće tvrdoglavo odbijaju da se sklone, što je naravno najveća greška koju mogu da učine. U tom smislu, osećam da je dobro što nisam tamo, jer nikada nisam bio ljubitelj polemika, bez obzira na to što one mogu da deluju kao dobro sredstvo za pročišćavanje u okvirima date književnosti", kaže za "Press" David Albahari, dodajući:
"Radim na novom kratkom romanu, a u pauzama, kao i uvek, pišem priče. Radim i na rukopisu koji bi trebalo da sadrži razne tekstove koje sam pisao za naše novine i magazine koji se objavljuju u Kanadi. Ti tekstovi govore o raznim useljeničkim mukama, kao i o pitanjima povezanim sa nastojanjima da se sačuva maternji jezik. Verujem da mogu da budu zanimljivi i čitaocima koji su ostali tamo gde se jezik doista nalazi. Ima u tim tekstovima dosta gorkog humora, ali takav je iseljenički humor. Kao i u svemu ostalom, gorčina je najčešće korišćeni začin medju novim doseljenicima."
(MONDO)
