Mačo princ američke literature i dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade Norman Mejler preminuo je u subotu u 85. godini života, prenose agencije.
Proslavljen knjigom "Goli i mrtvi", kao i delima "novog novinarstva" kao što su "Dželatova pesma" i "Armije noći", Mejler je važio za jednog od najvećih provokatora i problematičnih likova moderne književnosti u SAD.
Rodjen 1923. u Long Brenču, Nju Džerzi, tokom života uspešno je izgradio imidž ljubitelja tuča i žena, droge i alkohola. Ženio se šest puta, a jednu suprugu je čak izbo nožem tokom svadje.
Imao je devetoro dece, želeo da postane gradonačelnik Njujorka, leteo jedrilicama, javno se svadjao sa Gorom Vidalom, i otvoreno se protivio ženskim pravima. Hapšen je zbog učešća u demonstracijama protiv rata u Vijetnamu, i jedan je od prvih koji su izneli teoriju o ubistvu Merilin Monro od strane američkih tajnih agenata.
Kritičar "Njuzvika" Rejmond Sokolov ocenio je da će nakon svih Mejlerovih uspona i padova, ipak na kraju ostati "samo pisanje, samo to je bitno".
"Posedovao je jedinstveni prirodni stil, koji se nije lomio pod pritiskom koji je sam nametao. Talenat za narativ i likove sa pravim "pulsem", velika otvorenost i žudnja za iskustvom, neodoljiva potreba za testiranjem misli i likove na prekretnici teškog doba, karakteristike su Normana Mejlera" napisao je Sokolov.
Pisac i bliska prijateljica Mejlera Džoan Didion u suzama je izjavila novinarima da je Amerika izgubila "jedan veliki glas".
Mejler je preminuo u bolnici Maunt Sinaj u Njujorku, usled otkazivanja rada bubrega nakon operacije pluća.
(MONDO)
Proslavljen knjigom "Goli i mrtvi", kao i delima "novog novinarstva" kao što su "Dželatova pesma" i "Armije noći", Mejler je važio za jednog od najvećih provokatora i problematičnih likova moderne književnosti u SAD.
Rodjen 1923. u Long Brenču, Nju Džerzi, tokom života uspešno je izgradio imidž ljubitelja tuča i žena, droge i alkohola. Ženio se šest puta, a jednu suprugu je čak izbo nožem tokom svadje.
Imao je devetoro dece, želeo da postane gradonačelnik Njujorka, leteo jedrilicama, javno se svadjao sa Gorom Vidalom, i otvoreno se protivio ženskim pravima. Hapšen je zbog učešća u demonstracijama protiv rata u Vijetnamu, i jedan je od prvih koji su izneli teoriju o ubistvu Merilin Monro od strane američkih tajnih agenata.
Kritičar "Njuzvika" Rejmond Sokolov ocenio je da će nakon svih Mejlerovih uspona i padova, ipak na kraju ostati "samo pisanje, samo to je bitno".
"Posedovao je jedinstveni prirodni stil, koji se nije lomio pod pritiskom koji je sam nametao. Talenat za narativ i likove sa pravim "pulsem", velika otvorenost i žudnja za iskustvom, neodoljiva potreba za testiranjem misli i likove na prekretnici teškog doba, karakteristike su Normana Mejlera" napisao je Sokolov.
Pisac i bliska prijateljica Mejlera Džoan Didion u suzama je izjavila novinarima da je Amerika izgubila "jedan veliki glas".
Mejler je preminuo u bolnici Maunt Sinaj u Njujorku, usled otkazivanja rada bubrega nakon operacije pluća.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.