Milan Rakić je rođen u Beogradu i nakon završetka gimnazije odlazi u Pariz na studije Prava. Nakon fakulteta, ulazi u diplomatsku službu i time se bavi skoro do svoje smrti. Preminuo je u Zagrebu 30. juna.

Rakić je rano prestao da piše i po nekima napisao malo pesama (oko pedeset). Bez obzira na to, on uz Aleksu Šantića i Jovana Dučića važi za jednog od najvažnijih sprskih pesnika.

 Za Rakića kažu da "spada u one naše pesnike koji su najdublje zagledali u smrt i nepostojanje".  To se najbolje "čita" u pesmi "Osvrt".

"Ja znam, to mrtvilo je pusta varka,
Obmana hladna kao santa leda;
Ja znam: životom buja svaka tvarka,
I hiljadama očiju me gleda"

Kada ga porede sa Dučićem, kažu da on ne peva radi lepote kao on, već radi bola i "naslade u patnji". Njegove misaone pesme su jasne, ali duboke, rečite, a jednostavne, prožete teškim pesimizmom. Kao na primer u "Očajnoj pesmi".

"Kad pomislim, draga, da će doći vreme

kad za mene neće postojati žena,

kad će čula moja redom da zaneme,

i strasti da prođu kao dim i pena,
a da će, još uvek, pokraj mene svuda

biti mesečine pod kojom se žudi,

i mladih srdaca što stvaraju čuda,

i žena što vole, i voljenih ljudi,
vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada

kao bik pogođen zrnom posred čela

što u naporima uzaludnim pada

dok iz njega bije krv crna i vrela".

Uz Aleksu Šantića, Rakić se najviše bavio rodoljubivom poezijom. "Na sasvim originalan način, bez poze i šovinizma".

"I danas kad dođe do poslednjeg boja,

Neozaren starog oreola sjajem,

Ja ću dati život, otadžbino moja,

Znajući šta dajem i zašto ga dajem.." ("Na Gazimestanu")

*citati o njegovoj poeziji preuzeti sa Wikipedije.

I za kraj, pesma kojoj se uvek treba vraćati, jer će nam uvek otkriti neko novo lice ljubavi.

 Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.