Srpska književna zadruga obnovila je poznatu i staru ediciju " Veliki poučnik", pokrenutu da bi se u njoj štampala dela popularne nauke, i kao prvo delo nove serije objavila "Tajnu zvezde Sirijus" američkog naučnika Roberta Templa.
Srpska književna zadruga obnovila je poznatu i staru ediciju " Veliki poučnik", pokrenutu da bi se u njoj štampala dela popularne nauke, i kao prvo delo nove serije objavila "Tajnu zvezde Sirijus" američkog naučnika Roberta Templa.
Govoreći o knjizi sa podnaslovom "Novi naučni dokazi o vanzemaljskim kontaktima pre 5.000 godina", njen recenzent, književnik Predrag Dragić Kijuk je kazao da SKZ nije pogrešila što je objavila "čarobnu civilizacijsku knjigu" jer ona je mesecima bila na bestseler listi kada se prvi put pojavila 1976, a uzburkala je svetsku naučnu javnost.
Kijuk je pomenuo da je ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost Nemica Doris Lesing navela da ju je ovo delo inspirisalo da napiše pet knjiga.
Templ je 1998. objavio novu verziju ovoga dela, koja je za trećinu obimnija od prve. Srpski prevod Aleksandra Pavića se bazira na toj novoj, revidiranoj i dopunjenoj verziji.
Kijuk je autora predstavio kao veoma cenjenog lingvistu, koji je svestrano obrazovan i poseduje znanja iz prirodnih nauka - od matematike i fizike do astronomije, kao što poznaje mitologiju, filozofiju, istoriju, a ideju da krene u potragu za "zaboravljenim znanjima" dobio je idući tragom antropoloških studija plemena Dogon iz 30-ih godina 20 veka.
To pleme i još neka koja žive u tom regionu današnje afričke države Mali poseduju izuzetna astronomska znanja do kojih je savremena nauka došla tek na kraju 20 veka.
U prvom redu se to odnosi na zvezdu Sirijus i dva njena pratioca od kojih je jedna bio "nevidljiv" za astronome sve do 70-ih godina 20. veka, a pleme Dogon je znalo da postoje vidljivo i "nevidljivo" nebesko telo.
Kako je ispričao Kijuk, autor je prepoznao da pleme poseduje "znanja o zakonitostima kosmičkih tajni" i zatim krenuo u potragu za potvrdom o nekim kontaktima sa bićima drugih svetova u drevnim spisima, egipatskim i vavilonskim mitovima i došao do mnogih neočekivanih otkrića koja do sada niko nije osporio.
Prevodilac Pavić je primetio da Templ, koji potiče iz tehnološke civilizacije kakva je američka, podvrgava sumnji mnoga važna naučna dostignuća Zapada i pokazuje da su mnoga znanja koja su od renesanse do danas mukotrpno otkrivana već bila osvojena .
Kao primer je naveo Keplerovo otkriće da je Zemlja deo heliocentričnog sistema i kome je prethodio učenje grčkog naučnika Prokla, koji je u atinskoj akademiji 35 godina podučavao da se zemlja kreće oko Sunca.
Pavić je skrenuo pažnju na predgovor knjige, u kome autor piše o teškoćama koje je imao sa obaveštajnim službama koje nisu želele da on objavi svoja saznanja i kako su ga podržali masoni, ali je on odbio da oni budu pokrovitelji, da se ne bi reklo da je to još jedna "masonska zavera".
(Tanjug)
Govoreći o knjizi sa podnaslovom "Novi naučni dokazi o vanzemaljskim kontaktima pre 5.000 godina", njen recenzent, književnik Predrag Dragić Kijuk je kazao da SKZ nije pogrešila što je objavila "čarobnu civilizacijsku knjigu" jer ona je mesecima bila na bestseler listi kada se prvi put pojavila 1976, a uzburkala je svetsku naučnu javnost.
Kijuk je pomenuo da je ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost Nemica Doris Lesing navela da ju je ovo delo inspirisalo da napiše pet knjiga.
Templ je 1998. objavio novu verziju ovoga dela, koja je za trećinu obimnija od prve. Srpski prevod Aleksandra Pavića se bazira na toj novoj, revidiranoj i dopunjenoj verziji.
Kijuk je autora predstavio kao veoma cenjenog lingvistu, koji je svestrano obrazovan i poseduje znanja iz prirodnih nauka - od matematike i fizike do astronomije, kao što poznaje mitologiju, filozofiju, istoriju, a ideju da krene u potragu za "zaboravljenim znanjima" dobio je idući tragom antropoloških studija plemena Dogon iz 30-ih godina 20 veka.
To pleme i još neka koja žive u tom regionu današnje afričke države Mali poseduju izuzetna astronomska znanja do kojih je savremena nauka došla tek na kraju 20 veka.
U prvom redu se to odnosi na zvezdu Sirijus i dva njena pratioca od kojih je jedna bio "nevidljiv" za astronome sve do 70-ih godina 20. veka, a pleme Dogon je znalo da postoje vidljivo i "nevidljivo" nebesko telo.
Kako je ispričao Kijuk, autor je prepoznao da pleme poseduje "znanja o zakonitostima kosmičkih tajni" i zatim krenuo u potragu za potvrdom o nekim kontaktima sa bićima drugih svetova u drevnim spisima, egipatskim i vavilonskim mitovima i došao do mnogih neočekivanih otkrića koja do sada niko nije osporio.
Prevodilac Pavić je primetio da Templ, koji potiče iz tehnološke civilizacije kakva je američka, podvrgava sumnji mnoga važna naučna dostignuća Zapada i pokazuje da su mnoga znanja koja su od renesanse do danas mukotrpno otkrivana već bila osvojena .
Kao primer je naveo Keplerovo otkriće da je Zemlja deo heliocentričnog sistema i kome je prethodio učenje grčkog naučnika Prokla, koji je u atinskoj akademiji 35 godina podučavao da se zemlja kreće oko Sunca.
Pavić je skrenuo pažnju na predgovor knjige, u kome autor piše o teškoćama koje je imao sa obaveštajnim službama koje nisu želele da on objavi svoja saznanja i kako su ga podržali masoni, ali je on odbio da oni budu pokrovitelji, da se ne bi reklo da je to još jedna "masonska zavera".
(Tanjug)
