Arheolozi su u gradu Meksiku pronašli ruševine 800 godina stare astečke piramide, a ovo otkriće moglo bi da pokaže da je taj grad stariji nego što se mislilo. Ruševine, visoke 11 metara, nadjene su u centralnoj oblasti Tlatelolko, koja je nekada bila glavni verski i politički centar astečke elite, prenela je agencija Rojters.
Arheolozi su u gradu Meksiku pronašli ruševine 800 godina stare astečke piramide, a ovo otkriće moglo bi da pokaže da je taj grad stariji nego što se mislilo. Ruševine, visoke 11 metara, nadjene su u centralnoj oblasti Tlatelolko, koja je nekada bila glavni verski i politički centar astečke elite, prenela je agencija Rojters.
Pre 15 godina meksički arheolozi su, takodje u ovoj oblasti, otkrili još jednu piramidu i izveli zaključak da su Tlatelolko osnovali Asteci 1325. godine, iste godine kada su osnovali i Tenohtitlan, glavni grad svoje države, na čijim su osnovama Španci, pokorivši Asteke, 1521. godine podigli grad Meksiko.
Pomenuta piramida je otkrivena prošlog meseca, a arheolozi smatraju da je izgradjena 1100. ili 1200. godine, što samo znači da se asteška civilizacija razvila u brdima centralnog Meksika mnogo ranije nego što se mislilo.
Tlatelolko, koji poseti hiljade turista zbog piramida iz prehispanskog doba ili crkava i samostana iz doba španskog kolonijalizma, poznat je i po nemilom dogadjaju iz 1968. godine kada su meksičke bezbednosne snage ubile više od 300 ljudi, i to samo nekoliko dana pred početak Olimpijskih igara.
Arheolog Patriša Ladesma je izjavila da će se nastaviti s kopanjem i daljom analizom te oblasti, kako bi se utvrdila veličina i starost piramide.
Arheolozi su pronašli skulpturu za koju veruju da bi mogla da predstavlja asteškog boga kiše Tlaloka ili boga neba i zemlje Tecatlipoka. Oni su u blizini piramide našli pet lobanja i veliki broj soba.
"Nadamo se da ćemo pronaći nešto što će nam pobliže reći o društvenom životu u Tlatelolku", rekla je Ladesma.
Grad Meksiko je bogat ruševinama iz prehispanskog perioda. U avgustu arheolozi su u oblasti Ictapalapa pronašli gradjevinu za koju veruju da je bila glavna piramida u Tenoćtitlanu.
Asteci su bili borben i religiozan narod koji je gradio monumentalne gradjevine i bio poznat po tome što je izumeo čokoladu. Astečko carstvo se prostiralo od Meksičkog zaliva, preko centralnog Meksika do Tihog okeana.
(Tanjug)
Pre 15 godina meksički arheolozi su, takodje u ovoj oblasti, otkrili još jednu piramidu i izveli zaključak da su Tlatelolko osnovali Asteci 1325. godine, iste godine kada su osnovali i Tenohtitlan, glavni grad svoje države, na čijim su osnovama Španci, pokorivši Asteke, 1521. godine podigli grad Meksiko.
Pomenuta piramida je otkrivena prošlog meseca, a arheolozi smatraju da je izgradjena 1100. ili 1200. godine, što samo znači da se asteška civilizacija razvila u brdima centralnog Meksika mnogo ranije nego što se mislilo.
Tlatelolko, koji poseti hiljade turista zbog piramida iz prehispanskog doba ili crkava i samostana iz doba španskog kolonijalizma, poznat je i po nemilom dogadjaju iz 1968. godine kada su meksičke bezbednosne snage ubile više od 300 ljudi, i to samo nekoliko dana pred početak Olimpijskih igara.
Arheolog Patriša Ladesma je izjavila da će se nastaviti s kopanjem i daljom analizom te oblasti, kako bi se utvrdila veličina i starost piramide.
Arheolozi su pronašli skulpturu za koju veruju da bi mogla da predstavlja asteškog boga kiše Tlaloka ili boga neba i zemlje Tecatlipoka. Oni su u blizini piramide našli pet lobanja i veliki broj soba.
"Nadamo se da ćemo pronaći nešto što će nam pobliže reći o društvenom životu u Tlatelolku", rekla je Ladesma.
Grad Meksiko je bogat ruševinama iz prehispanskog perioda. U avgustu arheolozi su u oblasti Ictapalapa pronašli gradjevinu za koju veruju da je bila glavna piramida u Tenoćtitlanu.
Asteci su bili borben i religiozan narod koji je gradio monumentalne gradjevine i bio poznat po tome što je izumeo čokoladu. Astečko carstvo se prostiralo od Meksičkog zaliva, preko centralnog Meksika do Tihog okeana.
(Tanjug)
