Na današnji dan 1833. godine rođen je pesnik Jovan Jovanović Zmaj, poznat i pod nadimkom Kiš Janoš u Novom Sadu. Ovde je završio srednju školu i započeo gimanzijske dane.

Imao je prilike da studira u najlepšim gradovima tadašnje i sadašnje Evrope: Pešti, potom Beču i u Pragu.

U austrijskoj prestonici upoznaje Svetozara Miletića, Đuru Jakšića i Branka Radičevića. Nakon završetka studija, vraća se u Novi Sad gde se pridružuje Miletiću u radu u novosadskom magistratu.

Kako mu posao baš nije "legao", Jovan napušta magistrat i pokreće književne časopise "Javor" i "Komarac".

Ako ste se pitali kako je dobio nadimak Zmaj, evo objašnjenja!

Ova zanimljiva priča stiže ni manje ni više od Laze Kostića koji je i pisao o tome kako su Jovanovića zvali Kiš Janoš što na mađarskom znači "Mali Jovan", jer bio niskog rasta. Zato se autor "Riznice pesama" čudio kako to da "niski, vižljavi i lepuškasti mladić bude zmaj?!"

Godine 1864. Jovanović pokreće satirični list do čijeg je imena došao igrom reči. Dan održavanja Majske skupštine je bio 3. maja 1848. godine, baš kada su Srbi u Sremskim Karlovcima dobili autonomiju kojom nisu bili zadovoljni. Tog dana, 3. maja, Zmaj "krštava" svoj časopis.

Supruga Eufrosina Ruža Ličanin mu je bila večita inspiracija

Al’ ja bih proveo
Čitav jedan vek,
Tražeći lepše,
Dičnije i slađe,
Milije ime,
Što još ne ču svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet.

Ružu je upoznao tokom posete svojoj bolesnoj sestri od tetke u bolnici. Njena drugarica se pojavila na vratima bolničke sobe u kojoj mu je sestra ležala i on se zaljubio na prvi pogled. Ubrzo su se i venčali. Zmaj je tada imao 28, a Ruža samo 17. Inspirisan, Zmaj je počeo da piše zbriku pesama "Đulići".

"Đulići" su dnevnik čistih, toplih i nevinih emocija. U tim pesmama nema divljenja lepoti  njegove žene, već osećanja koja ona, a kasnije i njegova deca, u njemu izaziva.

Ruža mu je podarila petoro dece: Mirka, Tijanu, Savu, Juga i Smiljku. Krajem 1869. godine, Zmaj se iz Pešte vraća kao svršeni lekar u Novi Sad, a posle i Pančevo. Tu živi u harmoniji sa porodicom, sve dok se nad njegovom idiliom nije nadvila neka crna sila i do 1872. mu "odnela" skoro svu decu, koja nisu ni detinjstvo doživela.

Slomljena i neutešna, ubrzo od tuberkuloze oboljeva i njegova Ruža. Ona umire u Pančevu iste godine, ostavivši mu tek rođenu ćerkicu Smiljku. Velike tragedije su Zmaja navele da usvoji dve devojčice- Mariju i Anku. Sa ćerkama odlazi u Futog, u kome nažalost i mala Smiljka umire, ne doživevši drugi rođendan.

Pomislio je Zmaj, da će utehu naći u usvojenim devojčicama, ali i one umiru 1901. godine. Ove teške porodične tragedije i odlasci najmilijih dovele su Zmaja do toga da napiše zbirku "Đulići uveoci".

Strašno je to što je Čika Jova Zmaj usrećio mnoga detinjstva svojim pesama, a da nije uživao u odrastanju svoje dece. Tri godine nakon smrti Ane i Marije, umire u Sremskoj Kamenici.

Pesme koje je pisao obuhvataju detinjstvo svakog čoveka koji je rastao na ovim prostorima, kao i svim oni "pratiocima" tog perioda- igračkama, igrama, životinjama, odnosima prema odraslima...

Ta ljubav prema deci su bile snažan podsticaj za pesnika da napiše: "Điha điha četri noge", "Pačija škola", "Taši taši tanana", "Zima zima e pa šta je", "Al je lep ovaj svet", "Žaba čita novine" i mnoge druge.

U komentarima nam napišite koje se vi pesmice sećate iz detinjstva, a koju je napisao čika Jova Zmaj.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.