Izdavačka kuća "Prosveta" predstavila je "Leksikon nobelovaca" - "naučna elita 22. veka", koji su napisali otac i sin prof. dr Boško i prof. dr Vladimir Pavlović.
Prema rečima Radovića, autori su želeli da, posredstvom biografija nobelovaca koji su ovo najviše priznanje dobili za otkrića na polju fizike, hemije, medicine i fiziologije, naprave pregled najvažnijih naučnih dostignuća od 1901. do 2007.godine koja su značila dramatični iskorak za ceo ljudski rod.
Biografije nobelovaca su pisane tako da se dobije uvid u celokupni njihov rad sa naglaskom na najvažnija dela koja su im i donela to visoko priznanje.
Zanimljivo je da su mnogi naučnici menjali mesto boravka i da su uglavnom živeli u nekoj razvijenoj zemlji kada su nagrađeni i zato ima tako puno (258) onih kojima je matična zemlja SAD.
Vladimir Pavlović je istakao da je uloga nauke u 20. veku postala mnogo veća, jer je uticala na zbivanja u društvu u celini i zato je postala pitanje prestiža i izraz moći nekog društva.
To se, prema njegovim rečima, vidi iz podataka iz kojih zemalja dolaze nobelovci, jer do Drugog svetskog rata to su bile, pre svega, Nemačka i druge evropske velesile (Velika Britanija i Francuska), a zatim su prvo mesto zauzele SAD.
Za Pavlovića je veoma važno što je politika igrala manje važnu ulogu prilikom dodele Nobelove nagrade za dostignuća u prirodnim naukama nego kada je reč o književnosti i nagradi za mir ,ali je naveo i jedan negativan primer, kao što je bio slučaj sa Nemačkom u vreme Hitlera kada je on zabranio nemačkim naučnicima da prime ovu nagradu.
Pavlović je kazao da je veoma mali broj žena (11) među nobelovcima iz prirodnih nauka i da su samo dve žene (1903. i 1963.) nagrade dobile za fiziku, tri za hemiju, a šest za medicinu.
Podaci pokazuju da su za medicinu nagradu dobile tri žene poslednjih nekoliko godina, što je znak da se u ovoj oblasti diskriminacija prema ženama smanjuje.
Boško Pavlović je ispričao da su on i njegov sin želeli da 2001. obeleže prigodnim tekstovima vek od ustanovljenja Nobelove nagrade i da su tim povodom napisali i knjigu "Vek Nobelove nagrade".
Tokom rada na toj knjizi otkrili su da nema dobrog leksikona i tako su započeli rad na njemu s namerom da obezbede informacije za najširi krug čitalaca.
(Tanjug/MONDO)
Prema rečima Radovića, autori su želeli da, posredstvom biografija nobelovaca koji su ovo najviše priznanje dobili za otkrića na polju fizike, hemije, medicine i fiziologije, naprave pregled najvažnijih naučnih dostignuća od 1901. do 2007.godine koja su značila dramatični iskorak za ceo ljudski rod.
Biografije nobelovaca su pisane tako da se dobije uvid u celokupni njihov rad sa naglaskom na najvažnija dela koja su im i donela to visoko priznanje.
Zanimljivo je da su mnogi naučnici menjali mesto boravka i da su uglavnom živeli u nekoj razvijenoj zemlji kada su nagrađeni i zato ima tako puno (258) onih kojima je matična zemlja SAD.
Vladimir Pavlović je istakao da je uloga nauke u 20. veku postala mnogo veća, jer je uticala na zbivanja u društvu u celini i zato je postala pitanje prestiža i izraz moći nekog društva.
To se, prema njegovim rečima, vidi iz podataka iz kojih zemalja dolaze nobelovci, jer do Drugog svetskog rata to su bile, pre svega, Nemačka i druge evropske velesile (Velika Britanija i Francuska), a zatim su prvo mesto zauzele SAD.
Za Pavlovića je veoma važno što je politika igrala manje važnu ulogu prilikom dodele Nobelove nagrade za dostignuća u prirodnim naukama nego kada je reč o književnosti i nagradi za mir ,ali je naveo i jedan negativan primer, kao što je bio slučaj sa Nemačkom u vreme Hitlera kada je on zabranio nemačkim naučnicima da prime ovu nagradu.
Pavlović je kazao da je veoma mali broj žena (11) među nobelovcima iz prirodnih nauka i da su samo dve žene (1903. i 1963.) nagrade dobile za fiziku, tri za hemiju, a šest za medicinu.
Podaci pokazuju da su za medicinu nagradu dobile tri žene poslednjih nekoliko godina, što je znak da se u ovoj oblasti diskriminacija prema ženama smanjuje.
Boško Pavlović je ispričao da su on i njegov sin želeli da 2001. obeleže prigodnim tekstovima vek od ustanovljenja Nobelove nagrade i da su tim povodom napisali i knjigu "Vek Nobelove nagrade".
Tokom rada na toj knjizi otkrili su da nema dobrog leksikona i tako su započeli rad na njemu s namerom da obezbede informacije za najširi krug čitalaca.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.