Dragan Marinković Maca će premijerno 22. septembra u Domu Sindikata u 20 časova predstaviti domaćoj publici predstavu "Sunce tuđeg neba", gde je koautor teksta, reditelj i glavni glumac!

Predstava je prošarana presecanjem sociokulturnih faktora ovog prostora od navika, kulturnih razlika, različitih etničkih osećanja sa pokušajem odgovara na pitanje "zašto smo mi ovakvi, a oni takvi?".

Junak ove priče je “višenacionalan i multikulturalan” i kao takav se našao u situaciji da luta svetom tražeći svoje nebo, svoj novi spas. U pokušaju da se prilagodi novoj sredini, junak ove predstave prolazi kroz mnoštvo situacija, obrtaja i stanja koje idu od euforičnog oduševljenja do neuroze, besa i kivnosti. Konstantno upoređuje svoj novi dom s onim koji je ostavio iza sebe, donoseći zaključke koje će biti obojene zdravim humorom.

Kraj ovog puta, raseljenog izbeglice, je povratak u zemlju koju je napustio i susret sa potpuno novim svetom, koji pokušava sad da identifikuje.

Ovo je predstava sa vizuelnim efektima, legendarnom muzikom sa ex YU prostora, plesom i koja nonstop korespondira sa stvarnošću; faktografska je, iznosi činjenice stvarnih događaja iz prošlosti, a žanrovski je tragikomedija kako bi opisala duh vremena koji je iza nas, ali nas i dalje pogađa na nivou posledica prošlosti i dan danas. Ovaj satirični komad obuhvata različita mesta, vremena i uspon civilizacije s krajem dvadesetog veka gde se provlači još uvek aktuelno pitanje koje prožima vreme i prostor - Ići, ili ostati?

Imali smo prilike da razgovaramo sa Macom o aspektima življenja koji su ga inspirisali da se ovom temom bavi...

Koji je to duh prošlosti koji nas progoni I tera da tražimo “Sunce tuđeg neba”?

“Meša Selimović i Ivo Andrić su to sjajno opisali. Ja jednom godišnje pročitam 'Tvrđavu' I 'Znakove kraj puta' i mislim da živeći na ovim prostorima, ti svake godine više sazriš i na drugačiji način doživljavaš neke rečenice i neke stvari iz takvih knjiga. Oni su na najbolji mogući način bacili svetlo na nas kakvi jesmo - čudan svet. Ogovara te, a voli, ljubi te, pa zamrzi, itd. To je jedna konstanta. Mi nismo nigde - na granici svetova, na raskršu naroda, nikom krivi i nikom dužni, a nedovoljno mangupi da se izborimo iz svega toga. Ono što mene nervira u poslednje vreme je što smo ostali bez ponosa. Ja jesam čovek buntovnik, ali s razlogom. Ne mislim da kroz stvari koje direktno ili indirektno utiču na tvoj život treba prolaziti bez okreta i reakcije, jer onda si samo dete mase".

Šta je ovde tragedija, a šta komedija?

"Ne može jedno bez drugog! To je uzročno-posledična veza. I ovde inače ljudi ne znaju da postoji uzrok i posledica, već uvek govore o posledici. A, šta je uzrok? Šta je komično, a šta tragično? Ja sam želeo da uradim kod nas verziju serije 'Mućke' sa Delbojem i Rodnijem. Tu ne bi bilo potrebe za scenaristima, već samo uzmeš dnevne novine i uz malo talenta dobiješ sijaset ideja. Tragedija i komedija su prožete jedna drugom i neraskidive, tako da smo mi tragično-komični, kao što je i žanrovski ova predstava".

Ići ili ostati?

"Ja kao Dragan Marinković bih ostao. Ja sam tu. Jedino kada ne bih ostao je kada bi se zaratilo ponovo. Naravno, ako ne bih uspeo da izvučem drage ljude sa sobom, onda bih ostao i tad. Kao što sam prošli put ostao u zaraćenom Sarajevu, jer nisam hteo mamu da ostavim. Budala bi je ubila zbog stana ili bi se ona smrzla jer nema grejanje, i ostalo. Onda sam ja tako četiri godine proživeo jedno iskustvo koje ne želim nikome, a koje isto tako ne bih ponovo proživljavao. Ali sve se ponavlja, i ova predstava je danas toliko aktuelna, pa je možda i dobro što je 'odležala', što sam tek sad našao tim ljudi koji će mi pomoći da ovo sve iznesem".

Kome je predstava najviše namenjena?

"U principu, svima! Da li ljudima koji imaju decu koja žele da odu, da li mladoj raji... Ne postoje ni godine, ni zvanje, ni bilo koje drugo pravilo i kategorija za odlazak ljudi. Nije to kod nas od juče. Kad smo živeli u 'divno' Titovo doba, svi danas kažu - 'mogli smo putovati gde smo hteli'. Mogli ili smo putovali? To je ozbiljna razlika. Gde su išli - u Trst po farmerke. I tad su odlazili iz ovih područja gastarbajteri, kad smo jeli zlatnim kašikama - šatro. Dakle, nije ova dilema od juče, samo su danas neka turbulentnija vremena generalno u svetu. Zamisli one budale. Ja sam bio u Beogradu 1999. godine kao član Ateljea, kada su nas bombardovali i nisam hteo da idem, a nisam verovao ni da će zbog 'Brke' (Sadam Husein, prim. aut.) bombardovati Bagdag. Idi ubij Brku, ne možeš ljude bombardovati. Tako ne mogu da verujem da je budala u Nici pogazila one ljude. Mi smo svedoci ozbiljnih nekih tektonskih poremećaja u svetu. Ali, meni je bitno da napunim frižider za decu i popijem čašu dobrog vina sa rajom. Nije mi ispran mozak, ne dozvoljavam! Ja se ujutro ne umijem, nego stavim slavinu u glavu i pročistim mozak od ovog zla u toku dana".

Ako je svuda u svetu turbuletno, gde bi bilo to bolje "Sunce tuđeg neba"?

"Nigde, već tu gde jesi. Ne kažem ja, budala živi tamo gde je rođen, a pametan gde mu je dobro. Možda ti je dobro gde si rođen. Postoje dve vrste ljudi na svetu - stočari i zemljoradnici. Možda jeste bolje i negde drugde, ali zato je nama plakat ovako šaren, jer tako ljudi zamišljaju to 'negde drugde'. Ne možeš tako, stani, razmisli".

Poslušajte šta je Maca imao da kaže u vezi sa predstavom na konferenciji za novinare:

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava,kao i na Twitteru@Mondo_zabava.