Arheolozi su u ponedeljak počeli prva iskopavanja u Stounhendžu u poslednjih četrdesetak godina, u nadi da će otkriti misteriju koja obavija lokalitet sačinjen od megalitskih blokova starih 5.000 godina.
Arheolozi su u ponedeljak počeli prva iskopavanja u Stounhendžu u poslednjih četrdesetak godina, u nadi da će otkriti misteriju koja obavija lokalitet sačinjen od megalitskih blokova starih 5.000 godina.
Stounhendž, na jugu Engleske, uvršten je u svetsku istorijsku baštinu Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).
Svrha radova je da se sa preciznošću datiraju dva pravilna koncentrična niza stena.
"Plave stene drže ključ za razumevanje svrhe i smisla Stounhendža", rekao je Sajmon Terli, generalni direktor agencije Englih Heritage zadužene za očuvanje tog lokaliteta.
Na čelu stručnog tima je Džefri Vejnrajt, predsednik Udruženja arheologa, koji je naveo da će iskopavanjem moći da bude "utvrđeno ne samo zašto je nego i kada je podignut prvi spomenik od kamena".
Poslednja u nizu iskopavanja na lokalitetu Stounhendž izvedena su 1964. godine, ali se radilo o održavanju spomenika a ne o naučnim istraživanjima, rekao je arheolog Dejvid Majls.
"U Stounhendžu je obavljeno veoma malo kvalitetnih arheoloških istraživanja", dodao je Majls.
Stounhendž je skup koncentričnih struktura, podignutih između 3.000. i 1.600. godine pre nove ere. Ustanovljeno je da su stene orijentisane ka izlasku i zalasku sunca, ali se naučnici i danas pitaju koji je razlog takvog poretka.Stounhendž, na jugu Engleske, uvršten je u svetsku istorijsku baštinu Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).
Svrha radova je da se sa preciznošću datiraju dva pravilna koncentrična niza stena.
"Plave stene drže ključ za razumevanje svrhe i smisla Stounhendža", rekao je Sajmon Terli, generalni direktor agencije Englih Heritage zadužene za očuvanje tog lokaliteta.
Na čelu stručnog tima je Džefri Vejnrajt, predsednik Udruženja arheologa, koji je naveo da će iskopavanjem moći da bude "utvrđeno ne samo zašto je nego i kada je podignut prvi spomenik od kamena".
Poslednja u nizu iskopavanja na lokalitetu Stounhendž izvedena su 1964. godine, ali se radilo o održavanju spomenika a ne o naučnim istraživanjima, rekao je arheolog Dejvid Majls.
"U Stounhendžu je obavljeno veoma malo kvalitetnih arheoloških istraživanja", dodao je Majls.
Pojedini stručnjaci veruju da se radi o svetilištu, drugi pominju praistorijsku astronomsku opservatoriju a neki pak navode da bi Stounhendž mogao da bude groblje.
(Beta)
