U okviru Petog beogradskog festivala igre, njujorška trupa umetnika Šena Veija oduševila je Beograđane u subotu uveče u punoj Sali Madlenianuma.
Kako i ne bi - kišno veče zaboravljeno je uz svež, živahan i skoro nestvaran repertoar sjajne trupe koreografa, fotografa, slikara, vajara i plesača Veija, koji je prvi čovek koji je u rodnoj Kini osnovao ansambl modernog plesa, a sada važi za jednog od najcenjenijih imena plesa u SAD.
Veče je počelo "Posvećenjem proleća" Igora Stravinskog, brzom, impulsivnom, veoma zahtevnom koreografijom. Odeveni u monotono sive, "dronjave" kostime, plesači hitro lete po bini, okrećući se brzo kao fakiri...
Nestvarnom osećanju doprinosi i glavna plesna tema, uvijeno i isprelamano manipulisanje sopstvenim zglobovima, koje kod oduševljene publike stvara utisak da plesači, zapravo, nemaju kosti. Sve brži zvuk klavira turskog pijaniste Fazila Saija pokreće trupu još brže, još više, još skučenije, dok cela tačka ne poprimi zaista ritualni karakter.
Kako i ne bi - kišno veče zaboravljeno je uz svež, živahan i skoro nestvaran repertoar sjajne trupe koreografa, fotografa, slikara, vajara i plesača Veija, koji je prvi čovek koji je u rodnoj Kini osnovao ansambl modernog plesa, a sada važi za jednog od najcenjenijih imena plesa u SAD.
Veče je počelo "Posvećenjem proleća" Igora Stravinskog, brzom, impulsivnom, veoma zahtevnom koreografijom. Odeveni u monotono sive, "dronjave" kostime, plesači hitro lete po bini, okrećući se brzo kao fakiri...
Nestvarnom osećanju doprinosi i glavna plesna tema, uvijeno i isprelamano manipulisanje sopstvenim zglobovima, koje kod oduševljene publike stvara utisak da plesači, zapravo, nemaju kosti. Sve brži zvuk klavira turskog pijaniste Fazila Saija pokreće trupu još brže, još više, još skučenije, dok cela tačka ne poprimi zaista ritualni karakter.
U pauzama uz šampanjac u holu Madlenianuma, ljubitelji plesa razmenjuju utiske. Glavna tema je Duan Ni, sitna, savršena, neuhvatljiva, a neverovatno upečatljiva plesačica, koja je u prvoj predstavi definitivno zasenila i maestra Veija.
A zatim nešto sasvim drugačije - "Slobodan pad", mistična koreografija na muziku tibetanskih budista, i engleskog kompozitora Džona Tavenera. Mrak, crvenilo, bledilo. Plesači premazani sedefastom belom bojom, potpuno androgini, ni traga onim veselim skokovima iz prethodne igre.
Kostim odjednom raskošan, duge crvene i crne haljine crtaju šeme po podu, dok plesači sitnim koračićima japanskih gejši idu iz kruga u krug.
A zatim nešto sasvim drugačije - "Slobodan pad", mistična koreografija na muziku tibetanskih budista, i engleskog kompozitora Džona Tavenera. Mrak, crvenilo, bledilo. Plesači premazani sedefastom belom bojom, potpuno androgini, ni traga onim veselim skokovima iz prethodne igre.
Kostim odjednom raskošan, duge crvene i crne haljine crtaju šeme po podu, dok plesači sitnim koračićima japanskih gejši idu iz kruga u krug.
Parovi postaju jedno - ona stoji na njegovim nogama, pa na ramenima, dok njihove prepletene odore ne dozvoljavaju oku da vidi gde jedno telo počinje, a drugo se završava.
Do tančina isplaniran svaki pokret, tako da od igre nastaje neobičan spoj u laganom padu.
Karakteristika prve polovine "Slobodnog pada" je sporost - neshvatljivo je kako sa takvom lakoćom muškarac pridržava ženu u najneverovatnijoj obrnutoj pozi, da bi je konačno spustio i setno vukao sa bine.
Do tančina isplaniran svaki pokret, tako da od igre nastaje neobičan spoj u laganom padu.
Karakteristika prve polovine "Slobodnog pada" je sporost - neshvatljivo je kako sa takvom lakoćom muškarac pridržava ženu u najneverovatnijoj obrnutoj pozi, da bi je konačno spustio i setno vukao sa bine.
Muzika svakako doprinosi melanholičnom osećaju, dok parovi izgledaju večno spojeni u nekom drugom, neuhvatljivom osećanju.
Vei je akter kulminacije, širi ruke ka nebu dok trupa ponavlja u kanonu svaki njegov pokret. I ne verujemo da je predstava već gotova, i da je tako nešto viđeno u jednoj kišnoj, i inače prilično dosadnoj, beogradskoj večeri.
Posetite sajt "Šen Vei Dance Arts", ili sajt Beogradskog festivala igre, kako biste videli šta još nudi na repertoaru u Madlenianumu, Centru "Sava" i Beogradskom dramskom pozorištu.
(Bojana Zimonjić, MONDO)
Vei je akter kulminacije, širi ruke ka nebu dok trupa ponavlja u kanonu svaki njegov pokret. I ne verujemo da je predstava već gotova, i da je tako nešto viđeno u jednoj kišnoj, i inače prilično dosadnoj, beogradskoj večeri.
Posetite sajt "Šen Vei Dance Arts", ili sajt Beogradskog festivala igre, kako biste videli šta još nudi na repertoaru u Madlenianumu, Centru "Sava" i Beogradskom dramskom pozorištu.
(Bojana Zimonjić, MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.