Italijansko tužilaštvo pokrenulo je istragu zbog osam slika srednjovekovnih majstora Ticijana, Tintoreta i Karpača koje se, navodno, nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu, javlja ANSA. Istraga pokrenuta u Bolonji probudila je nadu u mogućnost da osam remek-dela bude vraćeno u Italiju, iz koje su odneta tokom Drugog svetskog rata, za račun tadašnjeg nacističkog maršala Hermana Geringa, piše "Politika". Tvrdi se da se slike čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu, zahvaljujući kontroverznom jugoslovenskom antikvaru Anti Topiću Mimari i inerciji posleratne italijanske diplomatije, preneo je Fonet pozivajući se na agenciju ANSA.

 Narodnom muzeju u Beogradu postoji dokument na kome je popisano 49 slika koje se vode kao Reparaciona zbirka, a na čijem su spisku Tintoreto, Kanaleto, Rubens, dva Ibera Robera, dva Karpača, jedan Koro, jedno ulje Roze Boner… Na dokumentu piše "Ustupila Reparaciona komisija pri vladi FNRJ 1949. godine". Međutim, jedan drugi dokument osvanuo je u Parizu 2015. godine, a reč je o "Katalogu Gering" (izdavač Flamarion). Gering je uredno popisivao šta je i gde oteo, ali problem je u tome što se u ovom katalogu, u koji je saradnik politike Miodrag Ćertić imao uvid, nalaze i dela iz Reparacione zbirke Narodnog muzeja. Za Ibera Robera piše "oteto od Rotšilda", a za neke piše da su dobijene trampom za francuske impresioniste uključujući i Tintoreta iz Narodnog muzeja. Narodni muzej je sada u stvari žrtva Mimarine prevare.

Naime, na kraju Drugog svetskog rata u Minhenu se nalazio sabirni centar u kojem su Amerikanci skladištili pronađene umetnine. U tom centru radila je Viltrud Mersman, Mimarina prijateljica koja se kasnije i udala za njega. Ona je popisivala šta je sve ostalo od vrednih objekata za koje se nisu javili raniji vlasnici.

Istovremeno, u Berlinu, pri Vojnoj misiji FNRJ, pravio se spisak dela koja su opljačkana i odneta iz Jugoslavije. Taj spisak pravio je Ante Topić Mimara. Sve što je stavljeno na spisak Amerikanci su vratili u Beograd krajem 1949, a u" američkim arhivima predmeti su zavedeni kao "Predmeti greškom vraćeni Jugoslaviji" ili "Mersman lista". Na spisku je bilo 166 dela, krenula su kasnije potraživanja iz drugih zemalja, američki Stejt department pedesetih godina šalje komisiju u Beograd, ali ne nalazi sva dela u Narodnom muzeju…

To je ukratko tehnologija prevare koju je Mimara sa svojom suprugom sproveo i sa kojom je danas suočen Narodni muzej. Fonet prenosi agenciju ANSA po kojoj su pomoćnik glavnog tužioca Valter Đovanini i javni tužilac Roberto Čeroni pre nekoliko meseci bili u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu da bi direktno postavili zahtev srpskim pravosudnim organima. Vrednost slika se smatra neprocenjivom, napominje ANSA.

U dokumentima se nalaze informacije o prelasku Ticijanovog "Portreta kraljice Kristine od Danske" i Tintoretove "Bogorodice sa detetom i darodavcem" iz vlasništva kolekcije Kontini Bonakosi iz Firence u vlasništvo Geringovog posrednika Valtera Andreasa Hofera za tadašnjih 1,3 i 1,5 miliona lira. Te slike su se, posle Drugog svetskog rata, našle u savezničkom sabirnom centru u Minhenu i trebalo je da budu vraćene vlasnicima.

Italija je, prema svemu sudeći, bila upoznata sa sudbinom slika, ali su osetljiva posleratna situacija i potreba da se zaštite diplomatski interesi osujetili svaku moguću akciju. Dela iz Narodnog muzeja bila su izložena u Bolonji i Bariju 2004. i 2005. godine. Karabinjeri su, piše ANSA, tada obavestili tužilaštvo u Bolonji, zahtevajući da se ispita eventualna odgovornost direktora srpskog muzeja i priređivača izložbe, ali su slike po okončanju izložbe vraćene u Srbiju.

Kusovac: Nije Italijanima prvi put...

"Ne mogu da poverujem da će Italijani tražiti nešto od Narodnog muzeja u Beogradu što su legalno prodali za vreme Drugog svetskog rata", rekao je Tanjugu istoričar umetnosti Nikola Kusovac povodom navoda italijanskih medija o istrazi.

Kusovac ističe da su italijanske vlasti sklone takvim marifetlucima jer nije prvi put da potražuju nešto što su legalno prodali.

"Apsolutno je poznat put tih slika od Italije do trezora Narodnog muzeja u Beogradu. U vreme haosa Drugog svetskog rata, nacistički zločinac Herman Gering je kupio slike Ticijana, Tintoreta i Karpaća. Napominjem da ih je kupio za novac ili zlato, a ne prisvojio ili oteo. Na kraju Drugog svetskog rata te slike su pale u ruke saveznika", kaže Kusovac.

Prema njegovim rečima, na scenu potom stupa Ante Topić Mimara koji je od novih jugoslovenskih vlasti bio zadužen da pregovara oko ratne odštete umetničkim delima.

"Taj Mimara je bio poznat kao falsifikator i prevarant i on sa saveznicima nije samo ispregovarao umetnička dela u ovom slučaju slike već i izvesnu koiličinu zlata i srebra. Deo slika koje je tadašnja Jugoslavija dobila kao ratnu reparaciju bila je preneta u galerije u Zagrebu i Ljubljhani, a deo je završio u Narodnom muzeju u Beogradu", kaže Kusovac.

On napominje da je najgore od svega što su dela iz kolekcije Narodnog muzeja 2004. i 2005. godine izložena u Bolonji i Bariju u okviru izložbe "Od Karpaća do Kanaleta, italijansko umetničko blago iz Narodnog muzeja u Beogradu".

"Zašto tada nisu tražili navodno svoje umetnine to niko ne zna. Ne bi me čudilo da Evropska Unija postavi uslov Srbiji da ne može da uđe u Evropsku uniju ako ne pristane da vrati slike koje je Italija za vreme Drugog svetskog rata legalno prodala", primetio je Kusovac.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.