NAJLEPŠA REČ: Dirljivi stihovi Mire Alečković

Majka je reč od koje nema nežnije ni lepše, šta su dečje želje... Podsetite se najdirljivijih pesama naše slavne pesnikinje!

Ljubav prema poeziji razvila je provodeci leta na Kosovu, kod tetke Jelene koja je bila uciteljica. Bila je uspešna u školi, i patrijarh Varnava ponudio je da, zajedno sa crkvom, bude pokrovitelj njenog daljeg školovanja u inostranstvu, ali je preminuo pre nego što je taj plan realizovan. Kao srednjoškolka prikljucila se SKOJ-u, i sa samo 16 godina ucestvovala u sabotiranju fašista.

IMALA SAM SAMO ŠESNAEST GODINA

Imala sam samo šesnaest godina

i oci prepune snova,

imala sam samo šesnaest godina,

volela šetnje kraj bagremova,

sa Košutnjakom zagrljena,

i nisam znala šta sam htela.

Oci mi radosno zaplemene,

pa se zamute, nije im jasno…

Sestru sam imala stariju od mene,

u noc je uvek citala kasno,

govorila je da ima puta

da se ovako zemljom ne luta

praznih šaka,

da preti rat da otvori ranu

u grudima,

da u velikom svetu ima

varnica mnogo

i ugaraka,

spremnih da planu u ljudima.

A ja sam imala šesnaest godina

i oci crne prepune snova,

i želela sam da svud u svetu ljubav bude

i staza travna ispod bagremova.

Hapsili su je i mucili, prema izvorima, cak su joj palili noge grejalicom, ali je Mira odmah po završetku rata istrcala kros i stigla druga na cilj, od 10.000 ucesnica!

U Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji (današnjoj Petoj beogradskoj), profesorka joj je bila pesnikinja Desanka Maksimovic, sa kojom je ostala bliska prijateljica sve do smrti Maksimoviceve.

VIDEO: Desanka, Tesla i Vuk u crtacu!

Bila je clanica partizanske ilegale, a u rat je pošla sa vojskom, da bi se nakon predaje jedinice Nemcima kod Priboja, prikljucila Narodnooslobodilackom pokretu. Završila je bolnicarsku obuku i bila ratna bolnicarka, ali je nosila i oružje.

Kasnije je odlikovana više puta, dodeljene su joj dve Legije casti (oficira i viteza), ruska Otadžbinska medalja i orden "Car Dušan" Srba sa Kosova i Metohije.

Mira je, kao najbolja studentkinja, završila opštu književnost i slavistiku u Beogradu, a zatim obrazovanje nastavila na Fušeovoj školi pri Sorboni. Osim za pisanje, bila je talentovana i za jezike, pa je govorila cak deset jezika, pored maternjeg!

Pocela je da piše još uoci rata, i bila urednica ilegalnog casopisa "Pionir". Nastavila je kao urednica posleratnih izdanja "Omladina", "Mladost", "Poletarac" i "Zmaj", a na mestu glavne i odgovorne urednice "Zmaja" ostala je cetiri decenije.

Prve stihove napisala je pred pocetak Drugog svetskog rata, a prvu zbirku ("Zvezdane balade") objavila je 1946. godine. U duhu Maksimoviceve, Branka Copica i Jovana Jovanovica Zmaja, pisala je jednostavnim jezikom, iskreno, a iz njene lirike izvirale su emocije.

Kao majka troje dece, pisala je o porodici...

NAJLEPŠA REC

Od tol’ko lepih, najlepših reci,
da se isprica sto jedna bajka,
nijedna nije toliko lepa,
toliko nežna, kao rec majka.

Njene me ruke najlepše grle
i brižne nada mnom uvek strepe
zovnem li samo, meni hrle,
mamine ruke meke i lepe . . .

Mamine ruke mi kosu splicu,
njina me ljubav na put sprema,
kada porastem kao mama bicu,
niko kao ona lepe ruke nema.

Mamine oci me uvek prate, —
te oci dobre nada mnom bdiju,
kad odu, jedva cakam da se vrate,
one za mene uvek osmeh kriju.

Kao u bajci koja se voli
sneg se detinjstva meko zasrebri . . .
Kad mene boli i nju zaboli, —
i zato hvala, majko, tebi,

zato od tol’ko najlepših reci,
da se isprica sto jedna bajka,
jedna je od svih za mene lepša,
jedna je od njih samo rec majka.

...ljubavi...

TRAŽI SE LJUBAV

Traži se, po svaku cenu se mora naci

jedna izgubljena ljubav

koja je stecena u mlade dane

koju su odvezle daleke lade

a uspomena je toliko draga

da za njom bol podmukli tišti

i suza (rekvizit stari)

ipak iz srca kane

dajem koliko se ište

ako se samo nade.

SRECA

Vremena jednog dana necemo imati više

da putujemo svetom, putnika dva srece žedna.

Slapovi bele pene zaklokotace tiše

i zakoracicemo u susret gustoj tami

i noc ce doci sudnja za nas što nismo krivi

za nas koji smo sebi vec presudili sami

jer smo ljubavi hteli, hteli mnogo više

nego što su je nama doneli naši dani.

U paprati nespokojstva naša se sakrila sreca

snegovi su je onda pokrili gusti i legli

a mi smo išli puteljkom što rasputnici vodi

uvalom skliskom i strmom grbili snove i pleca

i ispravljali ih odmah s tugom od bola cednom

verujuci da mora ta sreca da se rodi.

Smešili nam se jedni i koreli nas drugi

a mi smo uporno svica tražili u ovoj tami

i videli smo oci koje nas gledaju blago

i podsmeh koji nas tuce kroz konce ledene kiše

i nismo bili sami

jer onih koji vole uvek je mnogo više.

...decjem identitetu i licnosti...

ŠTA SVE NA SVETU DECA ŽELE

Šta sve na svetu deca žele

u ove veceri, zimske, bele,

u ove veceri kad se deca kod jelke skupe i vesele,

u ove veceri kada Sneško, hiljade Sneška darove dele . . .

Neko bi voleo seku il’ batu,

a neko kiflu, meku, belu;

neko pomorandžu, a neko šljivu,

neko kaišic na odelu . . .

Neko avion, neko camac,

a neko kliker-afrikanac,

leteci tanjir, podmornicu,

neko — šarenu maramicu . . .

Fudbal od kože, i raketu . . .

Kol’ko je decjih želja na svetu . . .

Neko cipele za noge bose,

neko mašnice da splete kose,

neko bi prosto želeo hleba —

negde ni hleba dovoljno nema,

a neko sladoled i cokolade,

kutiju punu šecerlema.

Neko bojice raskošnih boja,

da crta svet koji sam otkriva,

neko, kao devojcica moja,

da joj je neka igracka živa.

Ne prekidajte, vama se cine,

što niste deca, cudne te želje . . .

. . . Neko bi voleo mali pribor

da može u drvetu cvece da delje.

Neko da tata mornar bude,

pa da ga na put dalek povede,

a neko samo moli za ljubav,

za vašu ljubav, od Sneška-dede . . .

Ovo su samo obicne želje,

u snove vam se nekad zaplele!

Šta deca žele, šta deca žele?

Toliko mnogo, a tako malo,

pa i to malo negde u svetu

nije za decu preostalo . . .

Kada sretnete te naše želje,

mi vas molimo, pomislite,

koliko malo nama treba

da nam detinjstvo usrecite.

...ali i rodoljublju.

Napisala je tekst i danas poznatih pesama "Druže Tito, mi ti se kunemo" i "Svecana pesma"...

...Jugoslavijo, borba te rodila,

O Jugoslavijo, narod te slavio,

Ljubav te, zemljo naša, napojila,

Budi ponosna, Jugoslavijo.

O rasti nam zemljo, snu slobodara,

Ime ti nosimo svud,

Ti bolji život nama si dala,

Bratstvu si utrla put…

...a u njenom stvaralackom opusu nalaze se knjige za decu i odrasle, njih više od 50.

Nije dirnula samo ljude na Balkanu, pošto su njene poezija i proza prevodene na više od 20 jezika!

Najviše je, ipak, volela da piše za decu.

"Stvaranje za decu meni znaci vracanje samoj sebi, svetu detinjstva, cistijem od sveta odraslih. To je vecito traženje lepote, dobrote i ljubavi, potraga za utocištem kada izneveri svet odraslih."

Mira Aleckovic preminula je pre tacno devet godina, 27. februara 2008. godine u 85. godini života. Sahranjena je nekoliko dana kasnije, uz sve vojne pocasti, u Aleji zaslužnih gradana beogradskog Novog groblja.