Direktor Beogradske filharmonije i nekadašnji ministar kulture i informisanja, Ivan Tasovac preminuo je iznenada u 56. godini u svom domu u Beogradu.
Prijatelji i kolege opraštaju se od njega na društvenim mrežama, a ponovo je aktuelno pismo koje je pisao "petnaestogodišnjem sebi"
Kao gost emisije Studio 3 na RTS-u, Ivan Tasovac je u novembru 2014. godine pristao da napiše pismo samom sebi u 1981. godinu kada je imao samo 15 godina.
Evo šta je tada četrdesetosmogodišnji Ivan imao da poruči tinejdžeru Vanji, kako su ga tada zvali na konzervatorijumu u Moskvi?
"Dragi Ivane,
Sve sumnje i strahovi koje danas osećaš postaće lepe uspomene. Koliko god mislio da ti je budućnost isplanirana i da ćeš ceo život biti pijanista – nećeš.
Zato slobodno malo manje vežbaj, mada, realno, ti ni sada ne preteruješ u tome, ali makar nemoj da osećaš grižu savesti zbog toga.
To međutim, nije najvažnije što želim da ti javim iz budućnosti. Dakle, ne kupuj ploče i VHS kasete koncerata jer već za koju godinu nećeš znati šta ćeš s njima, jer gramofona i video-rekordera neće biti.
Dalje.
Država iz koje si krenuo na školovanje više ne postoji, kao ni zemlja u čijoj se prestonici školuješ.
Treće.
Najnetalentovanije i najgluplje u svojoj generaciji nemoj da kinjiš, jer će u pojedinim periodima oni odlučivati o tvojoj sudbini, a ne ti o njihovoj.
Izbaci iz rečnika sledeće reči: Nemoguće, idiotski i suludo, jer će ono što podrazumevaš pod svim tim kada dođeš u moje godine biti: Stvarno, razborito i mudro.
Znam da te nisam ohrabrio, ali ovo nemoj da shvatiš kao moj savet da odbiješ da odrasteš, utoliko pre što ćeš svakako morati.
Svet će se menjati pred tvojim očima, brže nego što to sada možeš i da zamisliš. U tom vrtlogu koji ozbiljni ljudi zovu istorija, a neki manje ozbiljni, haos, potrudi se da ostaneš dosledan samom sebi i da sačuvaš to malo pameti i emocija koje nosiš sa sobom, jer će oni jednoga dana biti jedino po čemu ćeš se razlikovati od većeg dela flore i faune.
S njima ti neće biti lakše, naprotiv, ali otvoriće ti neke nove mogućnosti. Na primer da stvaraš svet u koji veruješ.
Ne pali se i ne budi pretenciozan, nećeš biti nikakva istorijska figura. Biće ti dato samo da svakoga dana sa mnogima poput tebe povlačiš poteze koji će neke ljude činiti hrabrijim i manje beznadežnim.
Neće ti biti lako, ali šta da ti radim. Možda si u životu mogao da živiš u svetu u kome bi ti bilo lakše, ali teško da si mogao da izabereš mesto i vreme gde ćeš moći korisnije da potrošiš život.
Ne dopada ti se?
A šta bi ti u stvari hteo od života, derište jedno bezobrazno!".
(MONDO, RTS)