Najstarija i najznačajnija muzejska institucija u Srbiji nakon petnaest dugih godina, 2018. na Vidovdan, otvorila je svoja vrata za posetioce i time pružila mogućnost za odlazak u jednu veliku avanturu. Otvaranje muzeja predstavlja prekretnicu u srpskoj kulturi i značajan momenat za mlade generacije koje sada u Beogradu imaju priliku da se susretnu sa vrhunskom umetnošću.
Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković kaže da su svečanom otvaranju prethodili veliki radovi koji su organizovani zahvaljujući pomoći države i činjenici da je kultura konačno došla u centar pažnje. Ozbiljne pripreme su, prema njenim rečima, trajale godinama kako bi se na najbolji način osmislila nova stalna postavku i kako bi, od zdanja koje je bilo u vrlo lošem stanju, mogao da se napravi muzej primeren svetskim standardima, muzej koji bi mogao da primi izložbe iz inostranstva, ali isto tako bezbedno i atraktivno predstavi naše kulturno nasleđe.
"Narodni muzej je počeo novi život zahvaljujući rekonstrukciji. To je bila vrlo važna obaveza Narodnog muzeja, kako prema samom muzeju, tako i prema građanima Srbije, a i šire, celoga sveta. Naš muzej jeste centralna institucija zaštite pokretnih kulturnih dobara koji je petnaest godina bio nedostupan publici, ali je u periodu obnove imao pomoć države koja je omogućila dodatne prostorije kako bi se muzej izmestio i obnova izvela do kraja. Pratili smo sve radove i izneli ih zajedno sa kolegama na svojim plećima, a radilo se vrlo ozbiljno i kontrolisao svaki trenutak izvođenja", rekla je Borić Brešković.
Govoreći o radu muzeja, direktorka ističe da je ova institucija iskoristila pandemiju kako bi se okrenula drugim oblicima delovanja, što je pre svega podrazumevalo da se okrene raznim pomoćnim sredstvima, između ostalog, da predstavlja muzej na virtuelan način i da kulturna dobra učini svima dostupnim upravo kroz taj vid komunikacije.
"Do sada, sa početkom ove godine, već imamo više od 100 virtuelnih vođenja. Zahvaljujući činjenici da je Narodni muzej okrenut pre svega ka publici i da to jeste trend u svetu, nastojimo da na najbolji mogući način ostvarimo međusobnu komunikaciju. U tome koristimo sve savremene metode rada kao što su Fejsbuk i Instagram i na taj način približavamo upravo naše nasleđe, bilo da je reč o domaćoj, bilo da je reč o inostranoj publici", navela je ona.
U prostorijama ove kulturne riznice čuva se više od 400.000 predmeta, nastalih u širokom vremenskom rasponu - od paleolita do početka 21. veka, ali posebnu pažnju publike poslednjih meseci privlači neobičan eksponat iz drevnog Egipta koji je pre više od 100 godina stigao u Narodni muzej u kom se čuva i dan danas.
U pitanju je mumija staroegipatskog sveštenika Nesmina, poznatija kao Beogradska mumija, koja je 2019. godine ponovo uvrštena u stalnu postavku Narodnog muzeja u okviru staroegipatske zbirke.
Narodni muzej u Beogradu jedan je od retkih u Evropi koji ima ovakvo arheološko kulturno dobro, a mnogima je misterija kako se ono našlo baš u Beogradu. Naime, mumiju je u Luksoru 1888. godine kupio Hadži Pavle plemeniti Riđički iz Mokrina i poklonio je Narodnom muzeju, jer je nije želeo za sebe, „već za srpski narod". Nesmin, čije ime znači „onaj koji pripada bogu Minu", služio je u hramu Mina, boga plodnosti, a bio je zadužen za oblačenje statue ovog božanstva i brigu o njegovoj odeći. Živeo je negde između 350. i 300. godine pre n. e, u Akhmimu, gradu smeštenom oko 200 km nizvodno od Luksora. Bio je visok oko 165 cm, a smrt ga je zadesila u pedesetim godinama života.