- Miroslav Čangalović bio je jedan od najvećih operskih basova bivše Jugoslavije, sa više od 90 uloga i 3.000 predstava širom sveta.
- Odrastao je kao siroče: majka mu je umrla na porođaju, a otac kada je imao devet godina, pa su ga oblikovali sirotište, rođaci i ratne godine.
- Povukao se sa scene osamdesetih, a preminuo je 1999. tokom NATO bombardovanja.
Miroslav Čangalović (1921–1999) bio je jedan od najvećih operskih i koncertnih pevača u istoriji Jugoslavije, bas izuzetne snage, specifične tamne boje glasa i neponovljive dramske ekspresije. Svojim impozantnim vokalom, dubokim psihološkim tumačenjem likova i moćnom pojavom na sceni, obeležio je zlatno doba beogradske i jugoslovenske opere, ostvarivši karijeru koja ga je svrstala među najcenjenije svetske basove druge polovine 20. veka.
Svetac operske scene
Tokom bogate karijere otpevao je više od 90 uloga u preko 3.000 operskih predstava i održao više od 1.400 koncertnih nastupa širom sveta. Njegova krunska uloga bio je lik ruskog cara u operi Boris Godunov Modesta Musorgskog, koju je otpevao više od 300 puta. Svetska kritika smatrala je njegovu interpretaciju jedinom dostojnom naslednicom legendarnog Fjodora Šaljapina.
Bio je redovan gost najvećih svetskih operskih kuća i festivalskih scena, od milanske Skale i pariske Opere, do teatara u Moskvi, Tokiju, Londonu i Njujorku.
Međutim, mnogi ne znaju sa koliko se poteškoća susreo još na samom početku života.
Siroče od 9. godine
Popularni jugoslovenski pevač odrastao je kao siroče, a rođen je u Glamoču, od oca Mihajla i majke Anastasije. Ona je umrla na porođaju, a otac kada je Miroslavu bilo svega devet godina.
Rano detinjstvo i mladost proveo je u sirotištima i kod rođaka, a ratne godine donele su mu nove teške izbegličke dane i borbu za goli život u okupiranom Beogradu. Upravo u tom mraku, muzika je postala njegov spas.
Ipak, odbijao je da na sve što je proživeo gleda kao na tragediju:
"Iako se to može okarakterisati kao nekakvo teško detinjstvo, ipak je ono dragoceni doživljaj i dragoceni materijal koji me je posle formirao i kao čoveka - ne u smislu umetnik takvog i takvog ranga, nego kao običnog, svakodnevnog čoveka koji živi poput svih običnih ljudi, koji razume obične ljude i njihove muke, dakle sve ono što me čini onim što ja po nekakvom opredeljenju i hoću da budem. A to je da sam običan čovek! Ni veliki ni mali, ni kako već stavljaju u neke rafove, već najobičniji čovek kome je sticajem prilika priroda podarila", govorio je Čangalović.
80-ih se povukao sa scene
Operski pevač se osamdesetih godina potpuno povukao sa scene i živeo povučeno u Beogradu. Nije voleo medijsku pompu niti se nametao, a devedesetih mu se zdravlje naglo pogoršalo.
Poslednje dane proveo je u bolnici u veoma teškom stanju, a preminuo je 1999. godine, na samom vrhuncu NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Grad je bio pod svakodnevnim vazdušnim opasnostima, sirenama i rušenjima, a opšta psihoza, strah i saobraćajni kolaps diktirali su uslove života u prestonici.
Zašto nije odmah sahranjen u Aleji?
Urna s njegovim posmrtnim ostacima preneta je u Aleju zaslužnih građana čak trinaest godina kasnije, a kasnije su otkriveni i razlozi.
Zbog ratnog stanja, neprekidnih vazdušnih napada i totalnog rasula u kom se grad nalazio te ulične i logističke strukture nisu funkcionisale uobičajeno. Svečane sahrane uz visoke državne počasti, kakve su priložile njegovom imenu, bile su praktično nemoguće za organizaciju u tom trenutku.
Njegova porodica je u tim teškim i opasnim uslovima želela da ga isprati bez pompe i nepotrebnog izlaganja opasnosti. Odlučeno je da se njegovo telo kremira, a urna je privremeno položena u porodičnu grobnicu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!