- Mirjana Bobić Mojsilović na promociji je govorila o moći ljubavne poezije, koju vidi kao najintimniji i najiskreniji deo stvaralaštva.
- Istakla je da su joj poezija, slikarstvo i romani povezani, a da je naziv 'Obećao si mi' zapravo njen razgovor sa Bogom.
- Prisetila se vremena kada su se devojke osvajale stihovima i gitarom, dok danas za nju inspiraciju daju dobra muzika i univerzalna ljudska osećanja.
Književnica Mirjana Bobić Mojsilović na promociji muzičko-poetske večeri "Obećao si mi" govorila je pred našim kamerama o moći stihova i umetnosti. U iskrenom razgovoru otkrila je šta se krije iza naziva ovog projekta, prisetila se kako su se nekada osvajale devojke pre nego što su ključevi od automobila postali glavno oružje udvaranja, ali i otkrila koja muzika joj leči dušu i inspiriše je dok stvara svoja najlepša dela.
Zašto ste odabrali baš ljubavnu poeziju i zašto je ona bitna u ovim trenucima?
"Nisam ja nju odabrala, ja je pišem. Ljubavna poezija je nešto najintimnije. U stvari, samo kada je totalno intimna i iskrena, kada je vaša, onda pripada svima i dotiče svakoga. Imam situacije gde publika zajedno sa mnom odrecituje poslednji stih moje pesme, to je fantazija i predivan osećaj. A ljubavna poezija zato što je to prva stvar u poeziji. Ne verujem da bi iko napisao rodoljubivu pesmu kao svoju prvu. Uvek pišete o ljubavi."
Ovako su Tanja i Mirjana izgledale na promociji:
O poeziji i slikarstvu
Koliko je hrabrosti potrebno pisati o tako intimnim stvarima i ogoliti sebe?
"Potrebna je određena hrabrost, ali, sa druge strane, umetnost oslobađa, poezija oslobađa. Kada umetnost ne stvarate da biste se dodvorili publici, nego iz duboke unutrašnje potrebe, onda je to sto puta bolje."
Koliko sebe dajete u slikarstvu, a koliko u poeziji? Postoji li razlika?
"Postoji razlika u provedenom vremenu, načinu rada i u tome kako promišljate jedno, a kako drugo. Ipak, suštinski postoji neka tajna veza. Moje slike, moja poezija i moji romani povezani su u jednu celinu. U mojim ranijim knjigama uvek se nalazio omaž nekom pesniku, a da toga nisam bila ni svesna, ili sam citirala poeziju. Moj pozorišni komad "Suze su okej", nastao pre 27 godina, govori upravo o poeziji i pesnicima. Ta tajna veza je ono što mi i dalje drži osmeh na licu."
"Rasla sam uz poeziju"
Koji pesnik vam je bio najveća inspiracija na počecima?
"Pripadam generaciji koja je rasla uz poeziju. Bilo je nezamislivo završiti gimnaziju bez čitanja, a ni odlikaši nisu znali napamet manje od stotinu pesama. Čitali su se Crnjanski, Bodler, Mika Antić, Karl Sandberg, genijalna Desanka Maksimović... Nijedan dečko u Prvoj beogradskoj gimnaziji nije mogao da te smuva ako nije imao jednu od dve opcije: ili da zna da recituje Branu Petrovića, Peru Zupca, Zvonimira Goloba, ili da svira gitaru. Nije mogao da dođe i vrti ključeve automobila. To je bilo poslednje srećno vreme koje pamti čovečanstvo."
Kada smo kod momaka, šta su vam oni obećavali, s obzirom na to da se program zove "Obećao si mi"?
"Nisu momci ništa obećavali. Naziv 'Obećao si mi' predstavlja moj razgovor sa Bogom. To je zapravo ono čemu smo se nadali, šta smo sanjali i šta smo dobili. Na kraju je nebitno šta smo dobili ili nismo dobili, već kako to opisujemo i kako se sa tim nosimo."
Koliko se publika razlikuje po gradovima u Srbiji, reaguju li svi podjednako na poeziju?
"Apsolutno je univerzalna, nema nikakve razlike. Moram da izdvojim jedan spektakularan grad, Nikšić. Tamo je i na poetskoj i na književnoj večeri polovinu publike činila muška populacija, jer tamo svi čitaju i pišu. Bilo da govorimo o Vranju, Budvi, Subotici ili Novom Sadu, ljudska osećanja vaznesenja i posrnuća potpuno su univerzalna."
Muzika je pokreće
Koja muzika vas najviše podstiče i inspiriše dok stvarate?
"Prvih dvadeset godina mog bavljenja slikarstvom provela sam slušajući bossa novu, Žobima i Vinisijusa. Dva romana sam napisala slušajući isključivo Šade. Obožavam džez, mada ga slušam popodne, ne ujutru. Ne postoji jedan žanr koji volim, prija mi svaka dobra muzika u zavisnosti od doba dana, godišnjeg doba, mesta i stanja duše. Ako sam ujutru melanholična, pustim pop pesme da me podignu."
Koga od domaćih kantautora izdvajate kada je reč o stihovima?
"Neverovatno veliki pesnici među kantautorima su Bora Đorđević, Arsen Dedić i, naravno, Đorđe Balašević."
Prisetila se zanimljive anegdote
Ona se prisetila i jedne večeri kada je od 900 mešatana čak 180 došlo na njeno poetsko veče.
"Bili smo pre mesec dana u jednom malom mestu, u varošici Kučevo, gde u ovom trenutku živi ukupno 900 ljudi. Na naše veče je došlo čak 180 ljudi! To je proporcionalno kao kada bi u Beogradu, ovde u dvorani, bilo 100.000 ili 200.000 posetilaca. Ne znam matematiku, ali srazmera je neverovatna. Između mog recitovanja i Tanjinog pevanja, ja ponekad pričam i anegdote iz života. Pomažem time i sebi, a nadam se i publici, da lakše preživimo sve. I tako mi je, iz čista mira, bez ikakvog scenarija i plana, palo na pamet da pesmu koju ću recitovati povežem sa jednom životnom pričom, o tome kako se u našem životu, iz vedra neba, pojavi neko iz prošlosti i sve nam pokvari. Da bih to ilustrovala, počela sam da recitujem Tatjanino pismo Onjeginu. I znate šta se tada desilo? Dogodilo se pravo čudo: skoro cela sala počela je da recituje stihove zajedno sa mnom, tiho, poput molitve."
Poslušajte celu njenu izjavu:
Bonus video: