Imali su sve preduslove da uspeju, a danas se o njima priča kao momcima koji su uspeli nezamislivo - da spoje Sex Pistolse i Bitlse u sebi.

Ima nešto u tom Mančesteru, možda ima nečega u vazduhu u tom gradu. Od Joy Division, The Smiths, preko The Stone Roses, do Oasis. Ali, posle Oasis teško da će se pojaviti neki novi bend koji će toliko uticati na planetu. Živimo u digitalnom vremenu, sve je lako dostupno. A pre 20 godina trebalo je dobro se potruditi da dođete do karte za koncert Oasis-a.

Koliko je Oasis značajan bend dovoljno slikovito govori i potresna scena posle terorističkog napada u tom gradu, tokom koncerta Arijane Grande. Dan posle tog užasa, stanovnici Mančestera su se okupili na jednom od trgova i spontano zapevali baš pesmu braće Galager - "Don't Look Back in Anger".


Mančester. Radnička klasa. "Opštinski" stanovi/kuće. Deca razvedenih roditelja. To je okruženje u kojem su rasli Noel i Lijam Galager. Što bi rekli - idealni uslovi da od njih nastane nešto. I nastalo je.

"Da, jesu oni spoj Bitlsa i Pistolsa. Lijam kad peva reži kao Džoni Roten, ne znaju da sviraju, snaju dva tri akorda, ali Oasis je imao harmoniju Bitlsa. Baš kako su Bitlsi 60-ih godina krenuli u osvajanje Amerike, tako su Oasis, nekako, simbolično zatvoritli taj krug originalnim brit-pop zvukom. Posle Oasis-a ne vidim nekog autentičnog brit-pop izvođača. Ed Širan jeste Britanac, ali njegova muzika je svetska, on meša žanrove", primetio je Slobodan Loka Nešović, jedan od pionira nezavisnog muzičkog izdavaštva u Beogradu (danas vlasnik izdavačke kuće Mascom).

Vrlo brzo nakon što su se pojavili na sceni, braća Galager i ostatak Oasisa, bili su bogataši. Lijam Galager se hvalio da je 1995. godine na bankovnom računu imao 87 miliona funti, a njegov brat je od prvih većih para odmah sebi kupio "rols rojs".

Galageri su, možda, imali i sreće da se pojave u pravom trenutku. Velikoj Britaniji je u tom trenutku bio potreban zaokret, da "udahne vazduh", posle godina i decenija "tačerizma" i konzvervativaca, a njihova muzika je bila "glas radničke klase". Na tom talasu su i zaplivali, da bi 1994. godine njihov debi album "Definitely Maybe" potpuno pokorio svet.


Oasis je bio jedan od bendova tadašnjeg talasa brit-popa, uz romantičniji Blur, potom Sued i Pulp, ali su Galageri imali sve - rekordnu prodaju, medijsku pažnju, pompu, stav, nastup.

Noel i Lijam su zaista takvi kakvim se predstavljaju, nema "umivanja". U javnim nastupima su bili sirovi, drski, bezobrazni, nezainteresovani, ljuti, duhoviti, na ivici iritantnosti za širu publiku... Prednjačio je frontmen benda Lijam Galager, koji je, verovali ili ne, u izboru čitalaca magazina "Q" 2010. godine proglašen za NAJBOLJEG frontmena u svetu bendova/muzike svih vremena.

Pobedio je, recimo, Džona Lenona (Bitlsi), Fredija Merkjurija (The Queen), MIka Džegera (The Rolling Stones), Bona Voksa (U2), Dejmona Alburna (Blur), Morisija (The Smiths), Džoa Stramera (The Clash)...

"Na vrhu smo Elvis Prisli i ja. Ne mogu da kažem ko je bolji od nas dvojice", rekao je jednom prilikom Lijam Galager.

DUG JEZIK LIJAMA GALAGERA - raspalio po kolegama!

"Oni jesu poslednji autentični buntovnici, derani sa margine, koji su na sceni izgledali užasno. Kad, recimo, govorimo o panku (punk) to je bio modno-stilizovan pokret, a Galageri su stvarno izgledali skandalozno. Pogledajte im samo te frizure sa početaka, te džempere, trenerke... I to je bio izraz njihovog bunta", rekao je Nešović na tribini u Domu omladine u organizaciji festivala "Paralelne vizije", u okviru kojeg je prikazan dokumentarni film o bendu Oasis - "Supersonic".

Avgusta 1996. godine bend iz naselja sa socijalnim stanovima u Mančesteru ostvario je nešto do tada neviđeno. Svirali su pred 250.000 ljudi, a dva i po miliona je apliciralo za karte za koncert!

Njihova dva koncerta u Nebvortu bili su najveći do tada viđeni.


Oasis više ne postoji, braća su se otuđila, neretko se i javno svađaju (nedavno je Lijam za brata Noela napisao da je "torijevska pizda"), čak su se nalazili i na sudu, ali su ti koncerti bili, kako kaže stariji Galager, "poslednje veliko okupljanje ljudi pre pojave Interneta".  

Novi rat braće Galager!



Muzika brit-popa devedestih imala je ozbiljan uticaj i na bendove u Srbiji. Profesor na Fakultetu dramskih umetnosti Aleksandar S. Janković apostrofirao je bendove kao što su Kristali i Eva Braun, kao grupe koje su "upile" ovu vrstu muzike, a i danas su relevantni i pesme i albumi iz tog doba su i dalje relevantni.

Ipak, ostali učesnici tribine, među kojima su bili i novinar Branko Rosić i dramaturg Milan Lučić, su se saglasili da će u vreme potpune digitalizacije biti teško izroditi i kanalisati neki novi bunt.