Zato što su dobre, eto zašto!

Ove godine obeležava se 40 godina benda The Police. U kratkom periodu tokom kojeg je bend bio aktivan, od 1977. do 1986. godine, objavljeno je pet albuma. Bend je imao ogroman uspeh koji je potvrđen nekoliko decenija kasnije kada su se ponovo okupili za svetsku turneju 2007. godine, što je treća najveća koncertna turneja svih vremena.

Podsetite se koncerta u Beogradu:

O bendu, pesmama i jednom od omiljenih rok bendova u istoriji govorio je Endi Samers u intervjuu za Kaleidoskop media

Endi Samers  je renomirani gitarista i kompozitor. On je takođe fotograf i putnik. Iako je možda poznat po svojim dostignućima u u bendu The Police, Samers  u svojim memoarima "One Train Later" i muzičkom dokumentarcu zasnovanom na ovim memoarima, pod nazivom "Can’t Stand Losing You", otkriva karijeru punu velikih uspona i padova, radosti i razočaranja.

Preko četiri decenije fotografisao je tokom svojih putovanja, praveći zapanjujuće snimke ljudi i mesta. Rezultat toga su brojne izložbe i nekoliko knjiga, a posebno "I’ll Be Watching You: With The Police 1980-1983". Tu su fotografije stadiona, fanova, hotela, benda, pa čak i nekoliko selfija.

"Osećao sam da u sebi imam knjigu koju bih mogao da dobro napišem. Još ranih 2000-ih, mislim da je bilo 2002. ili 2003. godine, kada sam počeo da razmišljam o tome i puno pisao. Bukvalno sam počeo da pišem bez pravih organizacionih principa… Proces je bio interesantan jer sam očigledno želeo da napišem veoma dobru knjigu i uopšte nisam želeo da pišem o The Police. Samo sam hteo da pišem o muzici. Ali, naravno, razgovarao sam sa ljudima i rekli su mi: Ti to moraš. To je bio najteži deo, puno sam istraživao o bendu kako bih imao sve činjenice. Napravili smo turneju, a onda smo imali hit u Belgiji, onda i u Americi, onda smo išli na još jednu turneju, a potom snimili treći album… 

Prva polovina knjige je o odrastanju, kako nas je privukla muzika, teška vremena kroz koja sam prošao… Trebalo mi je oko dve godine. Bukvalno nisam seo dok sam bio na turneji. I to je bilo u poslednjih pet meseci i upravo sam otišao i pisao oko četiri sata dnevno kako bih završio… Ono što mi je bilo interesantno jeste da vidim da li mogu da napišem dobru knjigu. Zatim je knjiga dobila nagradu Najbolja knjiga godine, a potom je vrlo brzo postala film što me je iznenadilo. Veći deo filma je bila neka vrsta noćne more. Trebalo je šest godina od početka do kraja, jer je druga filmska kompanija izgubila svoju distribuciju… Na kraju, film je izašao 2015. u SAD, ali nikada u Engleskoj što je neverovatno. Ceo film je veoma težak. Sve je povezano s novcem i moći. Teško je. Ono što me ubija je to što nije izašao u Velikoj Britaniji. Neverovatno. Samo niko nije želeo da plati dovoljno za to… Ali, to je dobar film – mešavina gorkog i slatkog (i obrnuto). Nije površna biografija". 

Povodom 40 godina od nastanka The Police, Samers kaže da je neverovatno da ta muzika i dalje traje.

"Putujem širom sveta i čujem je u liftovima, čak i u Bangkoku. Nekako je neverovatno. Mislim da je to zato što su pesme veoma dobre. Muzika je sjajna, a jednostavnost većine pesama je u gitari, basu i bubnjevima… Sada možete pustiti Roxanne i još uvek zvuči odlično.”

Na pitanje o mogućnosti organizovanja turneje, Samers kaže da bi bio iznenađen kada bi se to dogodilo. "Sting je rekao da ne želi ponovo da radi. Znate, vremena se menjaju. Ljudi se menjaju. Turneja iz 2007. bila je jedna od najvećih turneje svih vremena. Bilo je neverovatno…"