Prošle godine, oduševili su izvođenjem pesme "Zakleo se bumbar" dok su boravili u Srbiji, a u ovoj prazničnoj sezoni otpevali su pesmicu "Deda Mraze"!

Lars Andersen iz norveškog pank hora Svartlamon Hardkor za MONDO otkriva kako je nastao hor, otkud na repertoaru naše pesmice za decu, i da li Norvežani i Srbi slično slave praznike.

Povezane vesti

Kako je vaš hor osnovan?

"U našem kraju Svartlamon u Trondhajmu, postojala je grupa žena koje su se povremeno okupljale da bi šile, štrikale i pile vino. Drugi ljudi su se okupljali kako bi gledali fudbal i pili pivo. Neki od nas nisu radili ništa od toga, pa smo iz čiste ljubomore potražili hobi koji bismo mogli da kombinujemo sa pićem! Previše smo lenji za sport, previše tupavi za šah… Jedan tip je rekao - pitam se kako bi zvučao hard-kor? 'Kor' je hor na norveškom, pa kao hardkor hor, koji peva pank-rok muziku, kako li bi to izgledalo? I 13. marta 2004. održali smo sastanak na kojem je Svartlamon Hardkor osnovan. Od tog dana, skupljamo se svakog utorka u 19 časova kako bismo istraživali kako hard-hor zvuči. I naravno, da bismo pili pivo!"

Kako ste upoznali Jovana Pavlovića i započeli saradnju sa njim?

"Prvi put smo sarađivali kada su Jovan i njegova organizacija Tutti Serbia doveli grupu muzičara iz Srbije, Bosne i Palestine u Norvešku, kako bi zajedno sa norveškim muzičarima napravili zajednički orkestar. Tutti Serbia koristi muziku kao sredstvo za uklanjanje granica. Imali su malu turneju po centralnoj Norveškoj, i na poslednjem koncertu SHK je pozvan da bude gost. Naučili smo nekoliko pesama na nekoliko jezika, nastupili zajedno, i zaista se divno proveli praveći muziku bez granica, i sklapajući prijateljstva sa ljudima širom sveta. Afterparti je trajao do jutra, popilo se dosta piva i šljivovice, i ideja o odlasku u Srbiju se polako formirala u mislima hora. Jovan i Tutti Serbia bili su od ključnog značaja za planiranje i realizaciju naše srpske turneje 2016. godine, i praktično i muzički. Postali smo uzajamni prijatelji i obožavaoci, uživamo da zajedno radimo i popijemo nešto."

Koliko članova imate danas, i kojih su godina?

"Između 30 i 65, zavisi kako se broji. Ukupno imamo oko 65 tipova, ali je u svakom trenutku šačica nas zauzeta drugim stvarima, kao što su posao, porodica, građenje kuće i slično. Možda 40-45 njih je manje-više aktivno u svakom trenutku. Obično nas, utorkom na probi, ima između 30 i 40."

Šta je potrebno da bi neko postao član SHK?

"Jak glas i loš miris! I možda malčice lošeg rasuđivanja. Morate da prođete audiciju kako biste pristupili horu, ali pravi test utvrđuje da li možete da se pojavite na probi utorkom i naučite sve pesme. To je zapravo potrebno. Ne morate da budete najbolji pevač na svetu, ali morate da budete dobar drug kojem možemo da verujemo. Otkrili smo da je dobar zajednički provod na probi ključan za stvaranje dobre muzike. To je možda, zajedno sa pivom, najvažniji 'sastojak' našeg zvuka."

Obrađivali ste svašta, od državnih himni, pank pesama, muzike za decu, Mocarta… Kako birate šta ćete pevati?

"Volimo da ukrademo muziku sa što više mesta, propustimo je kroz Hardkor žrvanj i vidimo šta će izaći na drugom kraju. Ako nam se dopada ono što čujemo, isprobamo ga i na bini. Ako se publici dopada, isprobamo ponovo! Uvek smo u procesu traženja, i ne strahujemo od toga da odbacimo neku pesmu. Pretpostavljam da dve od tri pesme koje započnemo završe u kanti za smeće. Ponekad uzmemo klasične horske kompozicije, ali napišemo naš tekst. Ponekad uzmemo pesme koje su 'nemoguće' za pevanje, i svejedno ih pevamo. Ponekad je to rok, pank, pesma za decu, nije nam toliko važno koji je tip pesme sve dok se dobro zabavimo pevajući je. Uz pivo!"

Obišli ste Srbiju 2016, kakvi su vam bili utisci o našoj zemlji?

"Srbija je lepa. Divno smo se proveli. Vi ste ljubazan narod, i strastveni ste prema svojoj kulturi i muzici. Nakon boravka u Srbiji, možemo da je sumiramo u četiri reči - muzika, meso, pivo, šljiva."

"Oduvali" ste nas izgovorom srpskog, dođu nam pevači pa ne pogode ni "dobro veče, Beograde", da li vam je bilo teško da naučite da pevate na našem jeziku?

"Hvala! Baš lepo što ste to primetili. Bilo je možda malo teško, ali kada se u nešto ulože vreme i trud, na kraju se usavrši. Trebalo nam je truda (i piva) da naučimo tekst. I naravno, Jovan nam je mnogo pomogao u tome."

Čuli ste, i pevali, našu muziku, od tradicionalne pa do pesmica za decu. Preporučite nam neku kul norvešku muziku?

"O da, volimo mnoge bendove iz našeg Svartlamona. Dog and Sky, The Daily Hum i Rodgers su među njima.

Ako možemo da preporučimo i neku norvešku pesmicu, to je 'Baa baa little lamb (do you have any wool)', o ovčici od čije vune se pravi svečana odeća za celu porodicu, osim za malog brata, on dobije samo dve čarapice!"

U Srbiji, Nova godina ne može da prođe bez okićene jelke, poklona, muzike, starih filmova na televiziji i apsolutno sumanute količine hrane. Kako Norvežani slave praznike?

"Potpuno isto! Opuštamo se i pijemo božićno pivo. I naravno, apsolutno sumanute količine akvavita, to je norveška verzija šljivovice."

Šta čeka SHK u 2018. godini?

"Planiramo da zaplovimo u dalje istraživanje hard-hora. Planiramo da dublje zađemo u 'slikanje zvukom', svojevrsni znakovni jezik koji omogućava dirigentu da, kroz improvizaciju, zajedno sa horom stvara muziku. Sarađivaćemo sa još nekoliko umetnika, i verovatno nastupati na nekoliko letnjih festivala, ali ti planovi su još uvek u nastajanju."

Postoji li šansa da ćemo vas videti ponovo u Srbiji?

"Nadamo se! Prošli put smo se super proveli, ali smo popili sve pare, pa sada više nemamo za put… Učinite nam uslugu, nađite neke bogate tipove i pitajte ih da li bi nam platili karte? Onda ćemo se vratiti i pevati za vas!"