Drugi dan pivskog vašara na Ušću obeležili su zagrebački i istarski rokeri, istinske veličine jugoslovenske scene.
Drugi dan pivskog vašara na Ušću obeležili su zagrebački i istarski rokeri, istinske veličine jugoslovenske scene.
Nepregledna masa na Ušću i oko njega, zabavljala se svim raspoloživim kapacitetima, a potez premeštanja "nabujalog" festivala na Ušće, pokazao se po opštem mišljenju, kao pun pogodak.
Gužva ispred bine dobila je alternativu po obodima ograđenog prostora, gde je moguće leći, skakati i sesti, a pristup hmeljnim "osveženjima", olakšan je velikim brojem štandova, točilica i frižidera koji neumorno i uspešno hlade. Nema više mlakog piva.
Izbor je veliki, cene pristojne, (većinu polulitarskih časa sa "kragnom" možete kupiti za 100 din), bilo da se odlučite za "pivo sa ukusima", "bavarsko" crno proizvedeno u Beogradu, ili za neke od već davno isprobanih brendova, nećete morati da se borite za njih.
Nepodeljeno mišljenje izvođača je da velika bina i razglas daju dobar saund, što posebno godi mladim "tribute" bendovima, za čiji je silazak sa bine ponekad neophodna metla. Organizatori, sponzori i važni gosti profitirali su velikom VIP tribinom, (ne preporučujemo - pivo skupo, zvuk slab), a klaberi su dobili svoj lični luna-park u kome vožnja traje celu noć.
Posle tri mlada benda koji su pošteno iskoristili svoji šansu pred pristižućom publikom u sam smiraj dana nastupili su Kanda Kodža i Nebojša koji su u promociji svog koncertnog DVD-a još jednom pokazali da znaju šta rade. Generacija 5 sa Najdom kao gostujućim vokalom, nanizala je svoje hitove uveravajući nas uporno da "Najjači samo ostaju - nikad se ne predaju".
Deset minuta pauze do velikog pitanja: "Da li ste spremni da pevate do zore".?
Jesmo, kako nismo jer zna se da je "pet piva u sebe" još uvek pravo "rešenje za osveženje", mada jeste sve drugačije.
Jura Stublić i grupa Film, sastavljena od zgodnog četvoročlanog podmlatka, savršeno je legla publici među kojima je čini se, najviše bilo onih koji u vreme dok su "Filmovci", "Jugom" tresli "120 na sat", bili samo u petogodišnjem planu. Pogledajte.
Neprolazni hitovi Jure Stublića i grupe Film , preživeli su sve ratove, zavade (E, moj druže beogradski), i decenije, pa to što njihove gitare veslaju "nove snove i pesme stare", nikome nije smetalo.
Jura nam je poručio da smo "jako ljepe", jer Beograđanke su uvek radovale njegovo oko, a na bis smo čuli čak i zaboravljenu "Jura Stublić leti na raketi".
Sve se završilo momentom kada je novotalasni omladinac "bacio radio kroz prozor", samo se on na Ušću, razbio u hiljadu komada, jer saznali smo, Jura će nam opet doći.
Posle "fetbojslimovskog" energičnog nastupa Dubioza Kolektiva, dobili smo: "Pozdrav iz Istre!", i podsećanje da vreme "paklene vozače", teško može da pregazi.
Nove generacije su u sitne sate unutar ograđenog prostora, ali i širom dunavskog šetališta, ležeći na travi ili koristeći blagodeti nabujalog zelenila umesto ponuđene "hemijske" varijante, urlale njihove refrene - bez slovne greške.
Atomsko Sklonište, iza jedinog originalnog "atomca", Bruna Langera, i u šestoj deceniji svira rok atomske energije, za ljubitelje tvrdih gitara sa neverovatnom lakoćom.
Šta reći za "Duhove", "Živela trava!", "Paklene vozače", i neizbežan "mali žuti kišobran", kupljen sebi na dar, čija se poruka u skoro tri sata posle ponoći orila pod vedrim novobeogradskim nebom: "Vaginalnaaa manipulacijaaa"!!!
Jer ono što publika nepogrešivo prepoznaje kada trendovi zađu i prođu, je da i za gitare treba imat' dušu.
Nepogrešiva interpretacija slovenačkog Metallica tribute benda, zatvorila je prašnjavu pivsku noć.
Za pivopijama je ostala prašina, mnogo materijala za reciklažu i ekspresno čišćenje do 10 ujutro, kada točenje (Jovo), nanovo počinje, sve do izlaska i zalaska zvezda eletronske muzike, tempiranih za početak pivskog vikenda.
Ako se uputite tamo, obezbedite svoj nikotin i dodatni sloj garderobe - Dunav je Dunav, čak i ispod "večne vatre".
Kako je bilo, u slici - pogledajte u našoj foto-galeriji.
(Tekst i snimci: Vela Veljković/MONDO)
Nepregledna masa na Ušću i oko njega, zabavljala se svim raspoloživim kapacitetima, a potez premeštanja "nabujalog" festivala na Ušće, pokazao se po opštem mišljenju, kao pun pogodak.
Gužva ispred bine dobila je alternativu po obodima ograđenog prostora, gde je moguće leći, skakati i sesti, a pristup hmeljnim "osveženjima", olakšan je velikim brojem štandova, točilica i frižidera koji neumorno i uspešno hlade. Nema više mlakog piva.
Izbor je veliki, cene pristojne, (većinu polulitarskih časa sa "kragnom" možete kupiti za 100 din), bilo da se odlučite za "pivo sa ukusima", "bavarsko" crno proizvedeno u Beogradu, ili za neke od već davno isprobanih brendova, nećete morati da se borite za njih.
Nepodeljeno mišljenje izvođača je da velika bina i razglas daju dobar saund, što posebno godi mladim "tribute" bendovima, za čiji je silazak sa bine ponekad neophodna metla. Organizatori, sponzori i važni gosti profitirali su velikom VIP tribinom, (ne preporučujemo - pivo skupo, zvuk slab), a klaberi su dobili svoj lični luna-park u kome vožnja traje celu noć.
Posle tri mlada benda koji su pošteno iskoristili svoji šansu pred pristižućom publikom u sam smiraj dana nastupili su Kanda Kodža i Nebojša koji su u promociji svog koncertnog DVD-a još jednom pokazali da znaju šta rade. Generacija 5 sa Najdom kao gostujućim vokalom, nanizala je svoje hitove uveravajući nas uporno da "Najjači samo ostaju - nikad se ne predaju".
Deset minuta pauze do velikog pitanja: "Da li ste spremni da pevate do zore".?
Jesmo, kako nismo jer zna se da je "pet piva u sebe" još uvek pravo "rešenje za osveženje", mada jeste sve drugačije.
Jura Stublić i grupa Film, sastavljena od zgodnog četvoročlanog podmlatka, savršeno je legla publici među kojima je čini se, najviše bilo onih koji u vreme dok su "Filmovci", "Jugom" tresli "120 na sat", bili samo u petogodišnjem planu. Pogledajte.
Neprolazni hitovi Jure Stublića i grupe Film , preživeli su sve ratove, zavade (E, moj druže beogradski), i decenije, pa to što njihove gitare veslaju "nove snove i pesme stare", nikome nije smetalo.
Jura nam je poručio da smo "jako ljepe", jer Beograđanke su uvek radovale njegovo oko, a na bis smo čuli čak i zaboravljenu "Jura Stublić leti na raketi".
Sve se završilo momentom kada je novotalasni omladinac "bacio radio kroz prozor", samo se on na Ušću, razbio u hiljadu komada, jer saznali smo, Jura će nam opet doći.
Posle "fetbojslimovskog" energičnog nastupa Dubioza Kolektiva, dobili smo: "Pozdrav iz Istre!", i podsećanje da vreme "paklene vozače", teško može da pregazi.
Nove generacije su u sitne sate unutar ograđenog prostora, ali i širom dunavskog šetališta, ležeći na travi ili koristeći blagodeti nabujalog zelenila umesto ponuđene "hemijske" varijante, urlale njihove refrene - bez slovne greške.
Atomsko Sklonište, iza jedinog originalnog "atomca", Bruna Langera, i u šestoj deceniji svira rok atomske energije, za ljubitelje tvrdih gitara sa neverovatnom lakoćom.
Šta reći za "Duhove", "Živela trava!", "Paklene vozače", i neizbežan "mali žuti kišobran", kupljen sebi na dar, čija se poruka u skoro tri sata posle ponoći orila pod vedrim novobeogradskim nebom: "Vaginalnaaa manipulacijaaa"!!!
Jer ono što publika nepogrešivo prepoznaje kada trendovi zađu i prođu, je da i za gitare treba imat' dušu.
Nepogrešiva interpretacija slovenačkog Metallica tribute benda, zatvorila je prašnjavu pivsku noć.
Za pivopijama je ostala prašina, mnogo materijala za reciklažu i ekspresno čišćenje do 10 ujutro, kada točenje (Jovo), nanovo počinje, sve do izlaska i zalaska zvezda eletronske muzike, tempiranih za početak pivskog vikenda.
Ako se uputite tamo, obezbedite svoj nikotin i dodatni sloj garderobe - Dunav je Dunav, čak i ispod "večne vatre".
Kako je bilo, u slici - pogledajte u našoj foto-galeriji.
(Tekst i snimci: Vela Veljković/MONDO)
