Posle više od dvadeset godina karijere ostali su ono što jesu - momci iz Mičigena koji prže neverovatno dobro!
Posle više od dvadeset godina karijere ostali su ono što jesu - momci iz Mičigena koji prže neverovatno dobro!
Džozef D Mejsis, Emet Džeferson "Patrik" Marfi Treći i Lu Barlou, originalni članovi The Dinosaur benda, predstavili su se domaćim medijima na konferenciji za štampu, pred sam početak "Jelen pivo live" festivala na Tašmajdanu. Bili su malo pospani posle preokeanskog leta, ali duhoviti, pristupačni i opušteni.
Od prve inkarnacije benda su posedeli, oćelavili i postali očevi, koji na binu izlaze sa neverovatnom mladalačkom energijom koja objašnjava i opravdava dodatak Jr.
Zvuk koji su znalci definisali kao "visok gain i preterano korišćenje distorzije i fidbeka", ono je što je ponovo okupilo bend: "U ovom poslu skoro sav novac je u sviranju, možda se jedno kratko vreme tokom devedesetih moglo nešto zaraditi i od prodaje, ali to svo znaju - da bi zarađivali, morate da svirate. Mi imamo sreće da imamo definisan zvuk, koji nastaje kada nas trojica sviramo zajedno. To je nešto između nas što nas izdvaja i čega se držimo", otkrili su, "Znao sam da se nešto dešava kada sam primio poziv u kući moje majke. Više me tamo niko ne zove", seća se eksplozivni bubnjar Marf.
Lu je nastavio: "Inače sam sam veoma kritičan prema ujedinjenjima, bio sam ubeđen da će nas sahraniti. Međutim iznenadile su nas dobre kritike, osim u Čikagu", smeškaju se rokeri kada su im novinari otkrili da je njihov povratnički album među prvih 100 po prodaji.
Publiku imaju među mnogim poštovaocima alternativnog roka: "Mislili smo da će nam biti smešno da sviramo pred gomilom matoraca, ali se pojavila publika koja je jako mlada, što je stvarno osveženje. Pitali smo se: 'Otkud ovi klinci uopšte znaju za nas'"?Džozef D Mejsis, Emet Džeferson "Patrik" Marfi Treći i Lu Barlou, originalni članovi The Dinosaur benda, predstavili su se domaćim medijima na konferenciji za štampu, pred sam početak "Jelen pivo live" festivala na Tašmajdanu. Bili su malo pospani posle preokeanskog leta, ali duhoviti, pristupačni i opušteni.
Od prve inkarnacije benda su posedeli, oćelavili i postali očevi, koji na binu izlaze sa neverovatnom mladalačkom energijom koja objašnjava i opravdava dodatak Jr.
Zvuk koji su znalci definisali kao "visok gain i preterano korišćenje distorzije i fidbeka", ono je što je ponovo okupilo bend: "U ovom poslu skoro sav novac je u sviranju, možda se jedno kratko vreme tokom devedesetih moglo nešto zaraditi i od prodaje, ali to svo znaju - da bi zarađivali, morate da svirate. Mi imamo sreće da imamo definisan zvuk, koji nastaje kada nas trojica sviramo zajedno. To je nešto između nas što nas izdvaja i čega se držimo", otkrili su, "Znao sam da se nešto dešava kada sam primio poziv u kući moje majke. Više me tamo niko ne zove", seća se eksplozivni bubnjar Marf.
Lu je nastavio: "Inače sam sam veoma kritičan prema ujedinjenjima, bio sam ubeđen da će nas sahraniti. Međutim iznenadile su nas dobre kritike, osim u Čikagu", smeškaju se rokeri kada su im novinari otkrili da je njihov povratnički album među prvih 100 po prodaji.
Stvarima pristupaju opušteno, planove prave spontano: "Nismo znali da će doći i do albuma, okupili smo se da bi svirali. Kada je Džej rekao da razmišlja o albumu, bili smo u fazonu 'super, stvarno ćemo svirati i neke nove peme?'", objasnili su nastanak izdanja "Beyonde".
Vredi ih čuti u izvođenju stvari iz oba perioda.
Zanimljivo je da se članovi benda pomalo čude kada njihova maloletna deca otkidaju na Black Sabbath, evo šta kaže Lu: "Deci bih puštao sve osim dečijih pesama, ipak sam se začudio kada mi je ćerka iz sedišta u kolima dobacila 'Hej, tata, ovo je 'dude' muzika', i počela da "hedslemuje'".
Nevertovatna je lakoća kojom Džej svira gitaru, upitan da li će u Beogradu svirati i džem sešn sa Igijem Popom i The Stooges, Džej je rekao: "Ne, ne bih smeo da preuzmem tu odgovornost".
Zašto ne pišu pesme koje govore o aktuelnim stvarima: "Suviše je depresivno, sve oko nas. Mi pokušavamo muzikom da se izolujemo od svega, to nam je jedino bekstvo. Bilo bi stvarno depresivno kada bi se politika umešala i u to".
Čulo se da podržavaju kampanju Baraka Obame: "Ne poznajem nikoga ko glasa za republikance, po toj logici nikako ne bi trebalo da pobede, ali nisam u stanju da se radujem. Bila bi to zanimljiva Amerika, kada bi Obama pobedio, nešto kao, nezamislivo", komentarisao je Džej, "U Mičigenu tradicionalno pobeđuju demokrate. Iako ne verujemo da bi moglo biti drugačije, mi izlazimo na izbore".
Lu se nadovezao: "Teško je biti optimista, dva puta se desilo da osetim neki entuzijazam da bi nešto moglo da se promeni, i da se dogodi suprotno. Zato ne mogu da se radujem".
Priznali su da ne veruju u pobedu svog kandidata - stvarno depresivno. Srećom, muzika je uvek utočište.
(MONDO)
