Treći festival pevanja ojkača, koji je trebalo da bude održan u Hrvatskom domu u Petrinji, odložen je za novembar ove godine, pošto su zbog protesta "branitelja" učesnici otkazali dolazak.

Srpsko kulturno društvo (SKD) Prosveta i Srpsko narodno veće (SNV) saopštili su ranije da su Odbor za zaštitu kulturnog nasleđa Uneska izvestili o pokušajima da se zabrani festival ojkača i o pretnjama pripadnika udruženja veterana učesnicima, iako se radi o manifestaciji uvrštenoj na listu zaštićenih nematerijalnih kulturnih dobara.

"Ova vrsta specifičnog pevanja proglašena je 2005. svetskom nematerijalnom kulturnom baštinom za područje Dalmacije, Like i dela Korduna, ali nikada nije bila tradicija Grada Petrinje i ne treba festival da bude održan u našem gradu. Kao prikladno mesto predlažemo obnovljene društvene domove u Jabukovcu ili Blinji, a ne ovaj Hrvatski dom", kazao je predsednik Koordinacije Darko Dumbović.

Prema pisanju hrvatskih medija, ni stanovništvo Petrinje, ni okolnih gradova nisu više želeli da prisustvuju festivalu zbog neprijatnosti koje su mogli da imaju zbog toga.

Za vreme priprema i održavanja prva dva festivala, organizatori i izvođači programa doživljavali su niz pretnji, kao i pritisaka na izvođače i javnost.

Kažu da su doživeli provokacije, vređanja, pokušaj omalovažavanja, ružnih psovki upućenih izvođačima, zastrašivanja, ometanja izvođenja programa, čak i uništavanja imovine izvođača, odnosno kamenovanje i razbijanje automobila učesnika 2. Festivala iz BiH.

Policiju taj učesnik, navodi se, nije obavestio o tome iz straha, a troškove nastale od štete je sam platio, prenosi Portal53.

Čije je ojkanje?

To da ratni veterani Petrinje traže da se zabrani naredni, 3. Festival ojkanja, koji se već tradicionalno održava krajem avgusta u njihovom gradu, ne bi bilo čudno da taj specifični muzički izraz upravo Hrvatska nije stavila na UNESCO listu ugrožene nematerijalne baštine.

"Varaždin nije Karlovac - Bajaga dobrodošao!"

Srpsko-hrvatska debata po raznim pitanjima nije okončana ni kada je reč o "vlasništvu" nad tim načinom pevanja. Hrvatska je 2010. uspela da ga stavi na listu UNESCO, a književnik Nenad Grujičić, Krajišnik koji živi u Pančevu, autor Antologije krajiških ojkača ukazao je, u istoimenom eseju, da je reč o ''otimačini srpske kulturne baštine'' i neprimerenom gestu. Hrvatska je, po Grujičiću, "besprizorno prisvojila ojkaču (ojkanje), ne pominjući srpski koren i uspela da upiše na listu Uneska kao svoju baštinu na mapi čovečanstva". Pošto je, kako kaže, izostalo reagovanje tadašnjih državnih institucija iz Srbije i Republike Srpske, to jest Bosne i Hercegovine, gde se ojkača uveliko baštini i danas živi, Grujičić je uspeo da 2012. ojkanje ipak bude uvršteno u prvi Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, kakav status i danas ima.