Sedam godina nakon smrti Ejmi Vajnhaus posetili smo njenu kuću i skulpturu u Londonu. Ejmi je još uvek u srcima njenih obožavalaca i cveće za nju još uvek cveta!
"Covek mora da pati da bi se bavio umetnošcu", izjavila je Ejmi Vajnhaus svojevremeno za britanski javni servis, opisujuci sebe upravo onako kako je živela - kroz patnju i umetnost.
Nije bila poput drugih ljudi svoje generacije i sledila je taj usamljeni put, jedini, koji je znala - put ljubavi kroz muziku, koju je pokazivala svima.
Ljudi su to prepoznali i poistovetivši se s njenom umetnošcu izdigli je iznad aktuelnih trendova u muzici, koje je Ejmi prezirala. "Svi su u fazonu ti me ne znaš, ti meni ne trebaš… Ne! Ja nisam takva, ja sam za to da legnem pred automobil, išcupam srce i dam ti ga iz ljubavi, da znaš da ja tebe volim, iako je tebi svejedno. Pevam o svojim osecanjima, posebno onim, koja se bojim da priznam sebi naglas. Pevam o njima da pokažem ljudima da nije sramota osecati ljubav, bol, patiti za nekim, voleti", rekla je Ejmi u istom intervjuu.
I da, bila je potpuno drugacija. Neshvacena od mnogih, ali više voljena i obožavana. To smo videli i u Londonu. Sedam godina nakon njene smrti posetili smo Ejminu kucu u severnom delu britanske prestonice, ispred koje se još uvek okupljaju fanovi i kao i nakon njene smrti, na stablima obavijenim trskom ostavljaju poruke, cvece, ruže uglavnom, narukvice, izgravirane lokote i mnoge druge stvari u znak secanja na prerano ugašenu muzicku mladost.
S vremena na vreme roditelji i prijatelji pevacice pokupe sve to, kako bi napravili mesta za nove poruke i predmete, a prethodne prodaju na aukcijama, prikupljajuci i tako sredstva za Fondaciju Ejmi Vajnhaus, koja se bavi edukacijom mladih o opasnostima, koje alkoholizam i bolesti zavisnosti sa sobom nose.
Odmah prekoputa kuce nalazi se taj mali park, u kojem fanovi vole da sede, slušaju njene pesme i secaju se Ejmi. Tu smo slucajno odlucili gde cemo da krenemo dalje.
"Dolaze ljudi iz raznih delova sveta, pevaju, placu…Eto, vidite - ostavljaju poruke, srca, katance, svašta", rekla nam je komšinica, koja se tu slucajno zatekla i koja nije htela da je slikamo: "Nismo bile baš bliske, znate ono, da ne kažu da se trpam gde mi nije mesto. Ali, ako ste vec tu - otidite i do njene statue, redovno joj menjaju cvet u kosi".
Ostavili smo poruku "MONDO voli Ejmi" i otišli do statue.
Statua Ejmi Vajnhaus postavljena je tek na oko kilometar udaljenosti od pevacicine kuce 2014. godine. Izvajao ju je Skot Iton, vajar, koji je uhvatio tipicnu Ejminu pozu portretišuci i veliki uspeh iz Ejminih najboljih dana, ali i nesigurnost, po kojoj cemo je pamtiti (obratite pažnju na to kako je desnom rukom grcevito uhvatila kraj suknje).
Statua je postavljena u Kamdenu, delu Londona u kojem je Ejmi i sama volela da provodi vreme, a i danas je jedan od najposecenijih gradskih distrikta, u kojem mladi vole da se druže i zabavljaju. Statua od bronze u prirodnoj velicini, frizura u obliku košnice i simpatican crveni cvet, koji redovno "cveta".
Na otkrivanju statue 2014. godine cvet nije bio u Ejminoj kosi, stavljen je tek kasnije i od tada se redovno menja, kako ne bi uvenuo, kao što se menjaju i narukvice i drugi predmeti na Ejminim rukama, baš kako bi i ona to cinila.
Ejmi Vajnhaus preminula je 2011. godine od trovanja alkoholom. Potpuno sama, bez ikoga da joj pomogne - upravo onako kako se nadala da nikad nece umreti.
"Ne želim da umrem sama", rekla je jednom prilikom Ejmi, navodeci kako ce se uvek baviti muzikom i zauvek biti drugacija.
