Metju Hog, DJ i producent iz Slovenije sa 27 godina iza sebe ima zavidan broj svirki, izdatih singlova i nastupa sa svetski poznatim muzičarima. Živi na relaciji Ljubljana – Ibica (Ljubljana zimi, a špansko „ostrvo greha“ leti) i za sebe kaže da živi kao u najlepšem snu – okružen muzikom, prijateljima, radi posao koji voli i uživa u svakoj sekundi.

U intervjuu za MONDO otkriva nam kako je došlo do saradnje s Umekom i Valentinom Kancijanijem, zašto voli Ibicu, šta ga istinski „pomera“ i još mnogo toga...

- Zašto si za svoj drugi dom odabrao baš Ibicu, a ne, na primer, London ili Berlin? Zbog nastupa tamo ili...?

"Ja sam na Ibici nastupio samo dva puta, pre dve godine i to nema nikakve veze s mojim životom tamo... Odabrao sam je jer istinski volim ondašnju scenu, hranu, more, ljude koji dolaze... London ili Berlin jesu sjajna mesta, ali moja majka je Italijanka i verovatno mi zato više prija mediteranska kultura i način života... Tako da, ako na jedno mesto stavite mediteranski način življenja, kulturu, elektronsku muziku, najbolji noćni život i provod na svetu – dobijete Ibicu. Smatram to ostrvo svojim domom. Ima sve što mi treba i što volim".

- Zar nije malo prekomercijalan provod tamo? Ili su se stvari promenile na bolje?

"Ibica je sve to... Komercijala i andergraund... jedinstveno mesto na kom je najvažnija stvar – muzika. I to je ono što mene najviše fascinira. Ljudi dolaze iz svih, bukvalno svih krajeva sveta da budu deo te jedinstvenosti, da prožive to unikatno iskustvo boravka tamo. To je valjda jedino mesto u svemiru koje istovremeno može da ugosti Svena Feta, Rodžera Sančeza i Tijesta!.

- I koga bi ti odabrao od njih trojice?

Svena, naravno... Ja sam Cocoon fan. Ponedeljkom sam obavezno u "Amneziji“...

- Kako je došlo do toga da postaneš ovo što si danas?

"Afinitete prema muzici sam, najverovatnije, nasledio od oca... On je bio veliki muzički fan, koji me je učio da slušam sve kvalitetno: od diska do The Beatlesa, pa sam u različitim periodima života slušao zaista različite stvari, krajnje suprotne... A počelo je kad sam bio dečak od dvanaestak godina i kad sam se stalno muvao oko DJ kabine u jednom klubu u mom rodnom gradu, nazvanom „Tri papige“... Stalno me nešto vuklo tamo i verovatno sam tada zaključio da ću da se bavim nečim što ima veze s muzikom, tehnikom i noćnim životom istovremeno"...

- Imao si omiljeni klub sa 12 godina?!

"Da... Išao sam na dnevne svirke, koje su bile negdje od četiri sata popodne, pa do osam uveče. Bio sam fasciniran DJ-em... Posle par godina počeo sam da radim na jednom lokalnom radiju (Radio Tartini, 102.8 fm) i tu otkrio džez, soul, bluz, bossa nova, chillout... Sve što nije bilo komercijalno... To mi je svakako pomoglo da proširim svoje znanje o muzici, zvuku, tehnici i da se pronađem negde iza scene... Nije da ne volim komercijalnu muziku, ali bio je ovo potpuno novi svet za mene, drugačiji i poseban... Sve se to dešavalo u periodu između ’95. i ’97. godine".

- I onda ti se "desila“ famozna Ambasada Gavioli?

"Da, Ambasada je bila sledeći logičan korak i tu je prava zabava počela... Prvo sam radio svetla tamo, i to krišom... Vlasnik kluba me nije voleo, ali DJ-evi su me obožavali... Čudna situacija... Vlasnik me nije voleo, jer sam bio iskren, nisam podilazio ni publici, ni njemu i uvijek sam radio i govorio ono što mislim... Bio je to pravi mali rat... Ali, uz sve to, iz noći u noć sam bio deo čarolije i moja ljubav prema elektronskoj muzici se iskristalisala i porasla... U to vrijeme, rezidenti u Ambasadi bili su Joe Montana, Amor & Darian, Alexy"...

- Valentino Kancijani je već bio otišao?

"Da, u to vrijeme on je već bio daleko, ali ja sam ga poznavao od ranije... Sretao sam ga u njegovom studiju, a imali smo zajedničkog prijatelja, Leona, pa smo tako nekako bili u kontaktu. Jednom me je čuo kako sviram u Hrvatskoj i jednostavno je došao i rekao mi: „Hej, Met, zaista si talentovan, ’ajde pridruži se „Recycled Loops“ projektu i pomozi mi oko lejbla i menadžmenta?“. Ovo je jedan od dva najveća preokreta u mojoj karijeri... I tako je počela moja saradnja s Valentinom i Umekom. To je bilo pre dve godine, 2006".

- I to je ta magična godina kad te je otkrila šira publika?

"Da... U stvari, verujem da ste me otkrili kad me je Umek zamolio da idem s njim na njegove nastupe i da sviram uvode za njegove setove. Tada je počela moja internacionalna karijera i to je drugi najvažniji preokret u mom životu. Od tada obilazim svet s jednim od najboljih DJ-eva na planeti, živim spektakularnim životom i uživam kao sam đavo...

- Kaži nam ukratko nešto o svom autorskom radu i muzičkoj produkciji?

"Trenutno sarađujem s prijateljem koji se zove Andrew Technique, radimo na albumu koji će izaći na lejblu Kristijana Smita "Tronic“... Prošle godine izašao mi je zajednički projekat s Umekom, koji je izdat za lejbl Sandera Klajnenberga – "Little mountain“. Takođe, jedna od mojih pesama prošla je selekciju (za koju je bio zadužen Baroque!) i koja izlazi na specijalnoj kompilaciji koju će miksovati Slok. Ali još uvijek tragam za pravom vibracijom i momentom... Prilično sam zauzet menadžmentom".

- Šta sve obavljaš u toku jednog radnog dana?

"U proseku, provodim po 15 sati u kancelariji ili studiju... Slušam muziku, sređujem ugovore, papire... kupujem online. A kad sam slobodan, svaki momenat koristim da putujem, puštam muziku, i uživam u kvalitetnoj hrani... Hedonista sam, priznajem i živim kao u snu... A ipak, nije sreća ništa od toga, nego mene srećnim čini činjenica da imam sjajne prijatelje i porodicu. Ne brinem mnogo šta će se desiti u budućnosti. Biće šta bude, ali sigurno znam da ću do kraja života ostati u muzici".

- Nisi od onih DJ-eva koji ostaju verni vinilskim pločama?

"Ne, ja koristim traktor i CD-ove. Nikad i nisam bio veliki zaluđenik vinilom, iako zaista volim ploče. Ranije nisam mogao da ih priuštim, sad ih više skoro niko i ne koristi... Možda sam premlad za njih"...

- Publika u BiH i Srbiji imala je priliku da te ove godine čuje nekoliko puta... Gostovao si u Beogradu, Nišu, Sarajevu i Tuzli. Kakvi su ti utisci?

"Meni je svaki put bilo neverovatno dobro, magično, kod vas... Zaista volim Balkan i ima nešto zaista posebno za svakog umetnika koji dođe na te prostore. Nikakvih loših iskustava nisam imao, niti sam imao kakve predrasude... Ne bavim se politikom, ne interesuje me ništa od svega toga, smatram da savremena muzika ponovo povezuje prostore koji su u prošlosti bili izgubili međusobne veze... Posebno mi je drag Beograd i ekipa okupljena oko TTP projekta, imam samo veliko poštovanje za sve ljude tamo"...

- Bio si nedavno i u Španiji, Irskoj, Nemačkoj, Kolumbiji, Peruu, Grčkoj i onda se vratio kući... Kakva je Ljubljana danas?

"I dalje je jednako lepa, uredna, čista, sigurna... I dalje je grad kulture... Noćni život je sjajan. Ako ste je voleli pre i ako je istina da ste je smatrali za "candy shop“ kada je provod u pitanju, onda će vam se i dalje dopadati".

- Priča se da se Ambasada Gavioli zatvara? Šta misliš o tome, s obzirom da imaš lepe uspomene u vezi s tim klubom?

"Izgleda da je tako... Da budem iskren, pojma nemam šta će se desiti, o tome se priča već tri godine. Ono što znam sigurno da Umek i ja tamo sviramo za Novu godinu, a poslije ćemo vidjeti šta će da bude... Čudno je, zaista imam posebne emocije i sećanja na to mesto, a izgleda da će nestati i klub i magija koja je tu godinama živela!...

- Ideš li i dalje na žurke da slušaš druge DJ-eve ili je to prestalo od kad si s druge strane miks - pulta?

"Naravno da idem na žurke, leti sam napolju skoro svako veče. Obožavam da igram i igram svo vreme: na festivalima, dok sviram , dok Umek svira... Igra je najefektnije sredstvo za komunikaciju i sjajna ekspresija stanja duha"...

- Znači, slažeš se s Garnijeom koji u svojoj knjizi "Electrochoc“ kaže, odprilike, da, ako DJ ne igra, niko drugi neće?

Uh, biću iskren i priznaću ti da nisam pročitao knjigu... Počeo sam, ali ne stižem da je pročitam do kraja. Ali, naravno, slažem se s tim, moraš da igraš dok sviraš"!

- Nabroj mi nekoliko pesama koje su uvijek aktuelne i ne zastarevaju?

Loco dice - Seeing true shadows
Aneuria - Buenoliter
Valentino Kanzyani – I pray
Guy Gerber - Sea of send

- Kad biraš novu muziku, šta pesma mora da ima, pa da je uzmeš i uvrstiš u set?

"Mora da sadrži osmeh i da ga tera na lice dok ide... Mora da ima dobar groove, da bude pomalo i seksi, ali i da ima dosta elegancije u njoj"...

- Otkrij nam nešto o sebi što niko drugi ne zna... Jesi li sujeveran, imaš li kakve čudne navike, da li možda krišom nosiš žensku odeću...?

(Smeh) "Da, naravno, nikad ne prolazim ispod merdevina i ponekad nosim žensku odeću kad me niko ne vidi... Šalim se naravno, ne mogu ničeg da se setim, ja sam skroz običan i normalan lik, koji ima sreće da živi život kakav je oduvek želeo. Ja sam običan lik kome se posrećilo"...

- Šta je najgore što ti se desilo na nastupu?

"Kompjuter mi se pokvario na festivalu "I love techno“ ove godine... Minut pre početka seta uspeo sam da ga popravim... Zamisli frku, paniku i stres koji sam proživljavao tad... A sam festival je luđi, veći, bolji i sjajniji od svega što sam zamišljao... Kao neprekidan orgazam koji traje i traje kroz svaki set"...

- Kad smo kod toga, otkrij nam bar jesi zauzet ili je "sezona lova“ na tebe još otvorena? Šta da poručimo devojkama?

"Drage moje dame, sve ste divne i sve vas zaista, zaista volim. Vidimo se uskoro na nekoj sjajnoj žurci"!

(Vesna Kerkez, MONDO)