Da je kojim slučajem nastupila "apokalipsa" i da je ovo zaista bila poslednja Rundekova svirka sa Kargo
Orkestrom u Beogradu, bila bi prava šteta, jer publika koju imaju mogla bi da im potraje još milion godina!
U istoriju Beogradskih koncerata teško je naći onaj koji počinje par minuta ranije, sa publikom koja spremno čeka izvođače u svojim sedištima. Takav je bio nastup jednog od novotalasnih jugoslovenskih heroja, koji je svojim reinkarniranim izdanjem stekao publiku mlađu od svojih prvih hitova. Darko Rundek i Kargo orkestar su rasprodali Sava centar dosta unapred, ali se radost koju je njihova većinom mlada publika emitovala pri ulasku u salu, teško mogla naslutiti.
Nešto vernih novotalasnih fanova i stotine mladih parova (plus buljuk devojaka koje Rundeka već generacijama smatraju neodoljivim), zauzelo je svoja sedišta (ukljućujući i pomoćna), dosta pre početka koncerta, da bi ih već posle par akorda sa Rundekove gitare napustili i ostali na nogama do kraja nastupa od dva i po sata, ostavivši preživelim novotalasnim fanovima malo prostora da uživaju u svojim plavim plišanim foteljama.
Da "Ena je divna žena", naučili smo još odavno, pa nije bilo teško uštimati se u pravo raspoloženje već tokom prve numere. Zatim smo se zapitali "po ko zna koji put u životu" koliko su emocije koje svakodnevno nosimo autentične, da bi uz revolucionarnu "Karmelu“, isprobali pod Rundekovim vođstvom svoje dlanove i dokazali da smo zaista kao publika, "muzikalni, srdačni, otvoreni i upućeni", kako nas je sam nazvao. Još jednom smo na barikadama rekli "No pasaran"!
Zatim je Rundek izjavio da je pod utiskom filma "EKV - Kao da je bilo nekad", Dušana Vesića koji je skoro pogledao, i uz malu pomoć iskrslog obožavaoca i horski nastup publike, izveo istoimenu pesmu i naterao suze u oči onih koji se još uvek sećaju nastupa Ekatarine Velike: "Za Milana, Bojana, Magi i Vd-a".
Osmočlani bend, uključujuči i sjajnog VJ-a, virtuozno je izvodio red nežnih, red živahnih numera iz raznih perioda Rundekovog stvaralaštva, pokušavajući da stiša i apsorbuje raspoloženje i oduševljenje publike, na ivici euforije. Bez uspeha, ona se prelivala na binu, sa nje vraćala i obuzimala i najumornije, pa i kroz samog Rundeka uticala u njegov fenomenalni vokal.
I tako reč po reč, notu po notu, vreme je prestalo da postoji kao kategorija, među podignutim "Rukama" na proputovanju do "Kube", sve dok nam mladi trombonsta na odličnom srpskom jeziku sa "tres charmante" naglaskom nije objasnio da "je sve dobro dok ima dobra muzika da pevamo i igramo", i odigrao ples kao simbol te radosti, u uvodu za "ApoCalipso", poslednju stvar u redovnom programu.
Pogledajte foto galeriju.
Na bis je izašao i Rundekov gost Dino Šaran iz benda Letu Štuke, da bi zajedno otpevali duet u Dinovoj pesmi "Sunce", hit singlu na hrvatskim i bosnskim radio stanicama.
Zatim je blagi bit bas bubnja najavio ultimativnu bis numeru za sve usamljene jahače, a Rundek je skinuo prsluk i zaplesao kao "Šejn", a po silasku sa parobroda, rekao kratko: "Doviđenja".
Publika mu to ipak nije dozvolila, bio je prozvan da se vrati na "još jednu" i prizna da je bio "pogrešan"... Nimalo, bend se povukao sa bine, a pod kišnim oblacima se još dugo viorio njegov "Šal od svile“.
Bravo Darko, bravo Kargo, bravo Beograde!
Nešto kasnije, u trambaju br. 9. otkrili smo da "ApoCalipso", još uvek traje.
(Tekst i snimci: Vela Veljković/foto: Nenad Tesla - MONDO)
Orkestrom u Beogradu, bila bi prava šteta, jer publika koju imaju mogla bi da im potraje još milion godina!
U istoriju Beogradskih koncerata teško je naći onaj koji počinje par minuta ranije, sa publikom koja spremno čeka izvođače u svojim sedištima. Takav je bio nastup jednog od novotalasnih jugoslovenskih heroja, koji je svojim reinkarniranim izdanjem stekao publiku mlađu od svojih prvih hitova. Darko Rundek i Kargo orkestar su rasprodali Sava centar dosta unapred, ali se radost koju je njihova većinom mlada publika emitovala pri ulasku u salu, teško mogla naslutiti.
Nešto vernih novotalasnih fanova i stotine mladih parova (plus buljuk devojaka koje Rundeka već generacijama smatraju neodoljivim), zauzelo je svoja sedišta (ukljućujući i pomoćna), dosta pre početka koncerta, da bi ih već posle par akorda sa Rundekove gitare napustili i ostali na nogama do kraja nastupa od dva i po sata, ostavivši preživelim novotalasnim fanovima malo prostora da uživaju u svojim plavim plišanim foteljama.
Da "Ena je divna žena", naučili smo još odavno, pa nije bilo teško uštimati se u pravo raspoloženje već tokom prve numere. Zatim smo se zapitali "po ko zna koji put u životu" koliko su emocije koje svakodnevno nosimo autentične, da bi uz revolucionarnu "Karmelu“, isprobali pod Rundekovim vođstvom svoje dlanove i dokazali da smo zaista kao publika, "muzikalni, srdačni, otvoreni i upućeni", kako nas je sam nazvao. Još jednom smo na barikadama rekli "No pasaran"!
Zatim je Rundek izjavio da je pod utiskom filma "EKV - Kao da je bilo nekad", Dušana Vesića koji je skoro pogledao, i uz malu pomoć iskrslog obožavaoca i horski nastup publike, izveo istoimenu pesmu i naterao suze u oči onih koji se još uvek sećaju nastupa Ekatarine Velike: "Za Milana, Bojana, Magi i Vd-a".
Osmočlani bend, uključujuči i sjajnog VJ-a, virtuozno je izvodio red nežnih, red živahnih numera iz raznih perioda Rundekovog stvaralaštva, pokušavajući da stiša i apsorbuje raspoloženje i oduševljenje publike, na ivici euforije. Bez uspeha, ona se prelivala na binu, sa nje vraćala i obuzimala i najumornije, pa i kroz samog Rundeka uticala u njegov fenomenalni vokal.
I tako reč po reč, notu po notu, vreme je prestalo da postoji kao kategorija, među podignutim "Rukama" na proputovanju do "Kube", sve dok nam mladi trombonsta na odličnom srpskom jeziku sa "tres charmante" naglaskom nije objasnio da "je sve dobro dok ima dobra muzika da pevamo i igramo", i odigrao ples kao simbol te radosti, u uvodu za "ApoCalipso", poslednju stvar u redovnom programu.
Pogledajte foto galeriju.
Na bis je izašao i Rundekov gost Dino Šaran iz benda Letu Štuke, da bi zajedno otpevali duet u Dinovoj pesmi "Sunce", hit singlu na hrvatskim i bosnskim radio stanicama.
Zatim je blagi bit bas bubnja najavio ultimativnu bis numeru za sve usamljene jahače, a Rundek je skinuo prsluk i zaplesao kao "Šejn", a po silasku sa parobroda, rekao kratko: "Doviđenja".
Publika mu to ipak nije dozvolila, bio je prozvan da se vrati na "još jednu" i prizna da je bio "pogrešan"... Nimalo, bend se povukao sa bine, a pod kišnim oblacima se još dugo viorio njegov "Šal od svile“.
Bravo Darko, bravo Kargo, bravo Beograde!
Nešto kasnije, u trambaju br. 9. otkrili smo da "ApoCalipso", još uvek traje.
(Tekst i snimci: Vela Veljković/foto: Nenad Tesla - MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.