Hladno pivo, Van Gog, Bajaga...spektakl!

Koncert godine održan u banjalučkoj dvorani “Borik” opravdao je svoj pomalo pretenciozan naziv - ovo zaista jeste bio jedan od koncerata po kojima ćemo se sećati godine iza nas.

Dugo će pamtiti fanovi spektakularnu svirku hrvatskog Hladnog piva, nastup nikad boljeg Van Goga i Bajagu i njegove Instruktore koji su nam oživeli neka jednostavnija, lepša i veselija vremena, koja smo živeli zajedno s njima, prethodnih dvadesetak godina.

Večita predgrupa, kako u šali sugrađani zovu banjalučki Balkan ekspres, ni ovaj put nije izneverio - domaći “konj za trku” svojski je razmrdao prve pridošlice, a gostujućim bendovima dao sjajnu uvertiru.

Kapacitet sportske dvorane “Borik” je sedam hiljada mesta, a kada su se začuli prvi taktovi pesme “Nije sve tako sivo” i prepoznatljiv vokal Mileta Kekića, frontmena hrvatskih pankera - u dvorani nije bili mesta “ni igla da padne”.

I zaista, ništa se ne čini tako sivo dok svira Hladno pivo. Nastup u Banjaluci bio je među poslednjima u nizu slavljeničkih koncerata kojima ovaj bend obeležava ravno 25 godina postojanja. Ipak, slušali smo uglavnom pesme sa poslednjeg albuma nazvanog “Knjiga žalbe”, pa se na repertoaru našla i “najljubavnija pesma na svetu” “Pitala si me”, ali vrhunac i opštu pometnju u publici izazvala je pesma “Samo za taj osjećaj”.

Još nekoliko starijih, kultnih kompozicija, među kojima i sjajna “Za kaj se tako oblačiš” i bilo je gotovo. Istinskim fanovima, bilo bi malo i da su svirali celu noć, ali s obzirom na činjenicu da smo imali veliku čast da ih čak dva puta ove godine vidimo u Banjaluci - oprostićemo im nevraćanje na bis.

Ukratko, momci iz Hladnog piva su i dalje eksplozivni, snažni, glasni i verujemo da je četvrt veka malo da ispričaju sve što imaju. Svakako se radujemo proslavi pedesetogodišnjice.

“Mi smo narodski bend i mislim da je ovaj koncert pravi način da pokaže kako bi rokenrol trebalo da funkcioniše. Prethodnih puta u Banjaluci viđao sam u publici ljude od 45 godina sa decom, klince, pankere, bankare, metalce, darkere... Mislim da su to ljudi otvorenog srca koji su i ovaj put došli samo iz jednog razloga - da se dobro zabave i uživaju u pesmama”, rekao nam je Mile Kekin neposredno pred koncert.

Puna dvorana, uključujući oznojen parter, krcate tribine i balkone, zakrčene ulaze i prolaze nije baš čest prizor u Banjaluci. Ali, kada uz sve to, još vidite sedam hiljada pari ruku u vazduhu i euforičnu masu koja urla od zadovoljstva, kada se na sceni pojavio Đule i Van Gogh - onda je to istorijski trenutak.

Kada ste na sceni više od dve decenije, i kada u zemlji i okruženju ne postoji niko ko ne zna "na jedan" da otpeva bar tri vaše pesme, onda ste uspeli. Ipak, baš tu postoji zamka da počnete da se ponavljate i da vaša putanja bude ili ravna, ili strma - i to prema dole.