Rok veterani Srđan Gojković-Gile (Električni orgazam), Momčilo Bajagić-Bajaga i Jovan Matić (Del Arno bend) evocirali uspomene iz bogatih karijera. "Svirali smo na prikolicama, u štalama...".
Karijere im traju decenijama i jedni su od poslednjih predstavnika pravog roka koji je bio dominantan u nekadašnjoj Jugoslaviji. I sami primećuju da je rokenrol, koji su u ono vreme doživljavali kao svoju religiju, kao nešto "više od života", izgubio bitku u današnje vreme, ali da i dalje smatraju da nema pravog koncerta bez gitare i energije.
"Nijedna tehnologija ne može da zameni osećaj i energiju kada živ čovek svira, a živ čovek ga sluša. Takva energija ne postoji, to je osnovna magija, poslednje utočište... Ako bih mogao da umrem na bini, bilo bi super", rekao je Jovan Matić iz Del Arno benda na tribini u klubu "Polet" u okviru festivala "Indirect showcase".
Pred mahom mlađom publikom, rok veterani Srđan Gojković-Gile (Električni orgazam), Momčilo Bajagić-Bajaga i Jovan Matić, prisećali su se dogodovština iz bogatih karijera, pogotovo sa početaka, kada su još bili tinejdžeri.
Jedna od neizbrisivih epizoda iz života Srđana Gojkovića-Gileta dogodila se ranih 80-ih godina u Budvi, tačnije ostrvu popularno nazvanom "Havaji". Kada se završila svirka, momci iz Električnog orgazma su se opustii uz piće i gomilu devojaka, spremnih za druženje...
"Odjednom je ka meni doletela puna čaša piva i razbila se o zid. Svi smo bili poliveni. Ja kao ustao da se razračunam, kad su prišli neki kršni momci i pripretili nam: 'Đe ste pošli, bolje vam je da šjednete!'. Mi smo bili spremni da se potučemo, kad ustade neki lik, još veći od ovih i šapne im nešto. Oni su se odmah povukli. Upoznali smo se sa tim likom, bio je to čuveni Mijo bokser, koji je tako postao zaštitnik 'Električnog orgazma', kako su ga posle prozvali. Postali smo prijatelji", ispričao je Gile.
Za razliku od Gileta, Bajaga i njegov bend nisu imali takve neprijatnosti, ali jeste bilo zanimljivih scena.
Čuven je koncert na Tašmajdanu po pravom pljusku.
"Bilo je to 1985. godine, tada još nisu postojale one bine sa zaštitnim krovom. Pozvali smo Hidrometeorološki zavod i rekli su nam da neće biti padavina između 20 časova i ponoći. Samo što smo izašli na binu, počela je da roka kiša, kao iz kabla. Jedan po jedan isntrument je otkazivao, a meni su oduzeli električnu gitaru da me ne bi roknula struja. Na kraju smo završili sa jednom akustičnim gitarom i pevali smo na jednom mikrofonu, potpuno mokri. Bilo je sjajno iskustvo, ali ne bih baš voleo da se ponovi".
Prisetio se Bajaga i koncerata u Kazahstanu.
"Svirali smo za neku firmu u sali nalik Sava centru. Posle koncerta prišao nam je neki lokalni tip iz Alma Ate i pozvao nas da sviramo u nekom kao super klubu. Ja mu kažem: 'Ma, gde čoveče, da sviramo, niko ne zna za nas'. On će meni na to: 'Ništa se ne brinite, mi ćemo da vas reklamiramo kao rok bend iz Evrope, koji nastupa uživo!'. Eto, valjda im niko iz Evrope ne dolazi, pa su iskoristili priliku. Bio je super koncert, bilo je 400 ljudi", nasmejao je Bajaga prisutne.
Kada su počinjali muzičke karijere bilo je potpuno drugačije vreme. Tada se muzika slušala na vinilu (ploče) ili kasetama. Organizovanje koncerata po manjim mestima bila je prava umetnost snalaženja, pa su tako svirali na traktorskim prikolicama(!), a neretko i u štalama.
"Imali smo menadžera iz Novog Sada koga smo zvali 'Đango'. Organizovao nam je svirku u nekom selu u Slavoniji početkom 80-ih. Nismo imali gde nego u nekoj štali, bukvalno je bila štala, staje 20-ak ljudi. Ali, bilo je super", sa osmehom je pričao Gile, a Bajaga se nadovezao da su tih godina manja mesta bila rokerski orijentisana i da je bila sjajna energija na nastupima.
I danas, na primer, Električni orgazam svira po manjim mestima, tamo gde bend zna da ima publiku, iako nema takvu zaradu kao u većim mestima.
"Ja imam filozofiju da bend mora da ostane u formi, kao što sportisti treniraju tako i mi treba da imamo što više koncerata. Zato i nastupamo u tim manjim mestima i uvek bude super atmosfera, jer su ti ljudi zahvalni što si došao", kaže Srđan Gojković-Gile.
I Del Arno bend je imao zanimljivih scena u svojoj karijeri. Tako je jednom prilikom u Milanovcu gazdarica lokala dobro "izribala" muža, jer bend koji je doveo nije hteo da joj ispunjava muzičke želje, a nije bila ni zadovoljna repertoarom, "ne može ni da im zalepi 'crvenu' na čelo!". Nisu pomogla ni ubeđivanja supruga da Del Arno ne svira takvu muziku, ali na kraju je sve dobro ispalo.
MONDO TV INTERVJU: SRĐA GOJKOVIĆ-GILE
MONDO TV PRILOG: OVO NISTE ZNALI O PESMI "IGRA ROKENROL..."
