Na tradicionalnom koncertu povodom dana zaštitnika Irske Svetog Patrika, domaći Kelti održali "tradicionalno odličnu" svirku!

Sastav Ortodox Celts nastupio je u beogradskom Domu omladine u utorak uveče gde je uz stare hitove proslavio dan Svetog Patrika, ali i uz malo "Prevođenja" dao uvod u zvuk novog albuma koji će se uskoro naći u prodaji.

Zvuci gitara, bubnjeva, gajdi, violina - prepoznatljivi dobri stari zvuci sa zelenog ostrva na kojem se pije najbolji viski na svetu, obeležili su dan zaštitnika Irske na najbolji mogući način.

Stari hitovi pojačani vokalima publike, odličnim bravurama violinistkinje Ane Đokić, orili su se dvoranom Doma omladine puna dva sata – nekih tridesetak pesama i bis!

Veče za nezaborav, brz ritam, i Kelti koji sa svakom starom pesmom nekako ipak sviraju nešto potpuno novo, i to svaki put iz srca, vodili su nas neprohodnim putevima u glavni grad svakim taktom legendarne numere "Rocky road to Dublin". A put je bio neverovatan...

Fanovi autentičnog zvuka imali su priliku da pored starih, dobro proverenih hitova, premijerno zavire u ono što je sastav Ortodox Celts radio do nedavno – muziku za pozorišnu predstavu "Proviđenje", ali i materijal koji će se naći na novom albumu. Tako je obećanje Ace Seltika koje je dao nekoliko dana pred koncert, da će svirka biti "beskompromisno vruća i žestoka" održano uz "What’s going on", "Rose is a rose", "Man of the country down", ali i irsku tradicionalnu poju.

Ukoliko ste ikada sebi dozvolili tu vrstu lakomislenosti i pomislili da je muzika Irske ograničena na "tamo neko" ostrvo, drago nam je da vam kažemo da ste se prevarili – Irska ima svoju "dijasporu" sa srpskim pasošem ovde u Beogradu.

"Jesmo li podigli radnu temperaturu" vikao je Aca publici koja je od prvih poteza gudala preko struna violine skakala i ritmično udarala dlanovima, a zatim je dodatno podigao "žestokom" najavom onoga što je čekalo sve "vernike".

"Večeras važe dve parole: Prva je – manje pričaj, više sviraj, a druga – tanka je linija između ljubavi i mržnje! Kada nešto toliko zavolite da ga odjednom zamrzite...viski!".

Viski je 17. marta 2009. godine u Domu omladine "služen" na nekoliko načina – "Whiskey", "Whiskey in a jar", "Whiskey all around", i svi su ga "pili"!

"Foggy dew", "Rocky road to Dublin" kojim nas je vodila Ana Đokić, "1, 2...5!", "Sindidum", "Say" i "Let me go", skakanje, šutka (rekoše da je temperatura visoka, a i da je put do Dablina "rocky"), i došao je trenutak da oni koji godinama unazad dolaze da sa Ortodoxima slave Svetog Patrika, "rade ono što se radi kada se navija za 'Seltikse'".

Zastave u vazduhu i njihanje s leva na desno kada se svira "himna – 'Over and over'"!

"We will see you through, we will follow you“"– stihovi koje je sedmočlani bend otpevao uz nekih hiljadu pratećih vokala.

Atmosferu koja je vladala na koncertu benda nezahvalno je opisivati jer izrazi poput "euforija, skandiranje, vreli dlanovi i horsko pevanje" nekako ne opisuju emociju koju su momci izazvali.

Nešto što bi moglo da približi taj osećaj onima koji nisu prisustvovali koncertu je možda onaj ponos i inat koji ste osećali kada ste u filmu "Hrabro srce" stajali "rame uz rame" sa Vilijamom Volisom, ili kada ste poslednji put pogledali voljenu osobu i zbog nje osetili da vam je srce puno...e, baš tako!

Tridesetak pesama kasnije, i ponovo smo se našli na donjoj palubi "nepotopivog" – "The drinking song" kojom su domaćini i ispratili goste.

Do sledeće "slave", setite se da u vašim rokovnicima, mobilnim telefonima, ili na papirićima koji leže na vašem stolu, zabeležite 17. mart 2010. godine i dan Svetog Patrika – dan koji ćete, ukoliko ga jednom provedete uz Kelte, slaviti zauvek.

Živeli!

(tekst – Dragana Tomašević, foto – Nenad Tesla, MONDO)