Za samo nekoliko godina rep muzika je imala vrtoglavi uspon. Od ulice do komercijale, do muzike koju sluša apsolutno svaki sloj stanovništva. Dok je ranije bila rezervisana za afroamerikance, sada to nije slučaj. Rep je sada kralj muzike i čini se da tek počinje.

Samo sedam godina ranije, rep muzika je bila na skromnom 6. mestu po slušanosti u Americi. Najveće tržište muzike je na to mesto postavilo žanr koji je već tada pretio. RnB je tada bio ispred repa. Danas je rep ubedljivo prvi. Srušio je rok koji je decenijama bio kralj.

Ali početak nije izgledao obećavajuć. Početak je bio težak, pre svega zato što je muzika dolazila od ugnjetavanih afroamerikanca. Većinsko stanovništvo je gledao na rep kao muziku za siromašne. Muziku koja nema ni kulturnu, ni edukativnu notu, osim ulične.

Hip hop je imao jako skroman početak. Od najsiromašnijih delova Njujorka, na blokovskim zabavama uz roštilj i pivo stigao je do globalnog, muzičkog fenomena broj 1. Rep je kreirao industriju koja generiše milijarde dolara.

Hip hop je promenio muzičku kulturu zauvek. Hip hop je “naterao” pop i rock muzičare da jure za reperima kako bi njihove numere bile što slušanije. Hip hop je “obrnuo igricu”. From rags to riches, ovo je priča o evoluciji hip hopa koji nije isto što i repovanje. Repovanje je umetnost ritmičkog slaganja reči, poetičkog izražavanja, dok hip hop sadrži ČITAVU SUPKULTURU u kojoj su repovanje, brejk dens, beatboxing, grafiti i scratching.

‘79. je sve krenulo od Sugar Hill ganga i njihovog hita “Rapper’s Delight” koji se zadržao čak 12 nedelja na Bilboard listi top 40 hitova. Pesma je trajala čak 15 minuta, ali je nova melodika brzo ušla u uši slušalaca. Za njima su krenuli Kurtis Blow, Afrika Bambata (koji se smatra duhovnim ocem kulture), DJ Kool Herc i ostali.

Bambata je bio prvi reper sa kojim je 1982. napravljen veliki dokumentarac koji je hip hop postavio na muzičku mapu. U istom intervjuu ovaj čovek je dodelio ime ovo pravcu koje je kasnije opšte prihvaćeno - HIP HOP.

Početne rep numere su zamišljene kao čista zabava, igra rečima sa porukama koje su pozivale na žurke. Grandmaster Flex je sve izmenio numerom The Message. Hip hop je počeo da se menja. Uz ritmove fanka rep je počeo da šalje poruke ka društvu, poruke o siromaštvu, o kriminalnom okruženju i stresu izazvan životom u opasnim getima. To su bile poruke upućene državi, da nije moguće ignorisati postojanje takvog sloja stanovništva koji živi u očajnim uslovima u zemlji koja ispunjava snove.

Eru repa koji se prvo zvao Rap Disco, pa Holiday Rap uz primese sintisajzera i ritam mašine sa semplovima diska i fanka polako je zamenila nova era sa čak tri pravca.

1. Prvi pravac koji je doneo bend Public Enemy, kroz političke poruke i kritiku društva, sa jakim akcentom na rasizam.
   
2. Drugi pravac je bio gangsta rap čiji su predvodnici bili momci iz benda NWA, koji su došli iz zloglasnog Komptona. I ovaj pravac je imao političke poruke, ali više lokalne.
   
3. Treći pravac koji je rep muziku mešao sa zvucima roka i panka, koga su reprezentovali Beastie Boysi i Run DMC. Tog momenta je rep krenuo da se širi van afroameričke zajednice.

Hip hop je počeo da kreira novu kulturu i da prožima sve pore društva - prvo u Americi gde je nastao, a onda se kao pandemija virusa proširio na ceo svet. Rep je ozbiljno počeo da preti popu i roku kao dominantnim muzičkim pravcima.

Takozvana muzika za siromašne je polako počela da se sluša u kućama i žurkama bogatih. Rep nije shvatan samo kao muzika, već neka vrsta poezije sa pesmama koje su nosile jake poruke i koje su mogle da utiču na mlade. Samo značenje reči RAP jeste rhythm and poetry (ritam i poezija).

Tako su počeli gotovo svi reperi 90tih godina. Ovo je kasnije evoluiralo u obračune preko pesama i albuma, koji su postali toliko masovni da su na kraju završili kao rat između istočne i zapadne obale.

Ulaskom hip hopa u mejnstrim na red su došle nove, mlade zvezde predvođene Tupacom i Biggijem. Nekadašnji veliki prijatelji postali su rivali i hip hop je počeo da koketira sa kriminalom i bandama. Veliki broj repera pristigao je iz kriminala, a taj trend ne samo što se nastavio i danas, nego se preneo globalno. Imidž repa bio je često povezan sa kriminalom.

Upravo je ovo rivalstvo između Tupaca i Biggija dovelo do takozvanog rata. Bad Boys Records koji je predvodio Puff Daddy i Death Row Records koji je predvodio kriminalni prestupnik Suge Knight bile su dve zaraćene strane, ako kojih su se formirale ostale manje grupe.

Numere koje se i dan danas slušaju “Who Shot Ya” i “Hit em up”, bile su lirički obračuni nekadašnjih prijatelja koje su vrlo brzo dostigle milionske broje slušatelja. Sve ovo je završeno kada su obojica ubijeni u klasičnih drive by pucnjavama.

“Beef” je postao reč koja se prilično često koristila među reperima, gde su, uglavnom, probleme ove ili one prirode rešavali kroz rime. Nekada i radikalnije, ali uglavnom kroz rime. Ubistva su se nastavila, ali nijedno više nije potreslo scenu kao pre dvojice velikih repera.

Tada se otvorio prostor za nove zvezde koje su preuzele tron. Nekada pratioci mega zvezda repa postali su novi idoli mladih. Jay Z, Nas i ostali. Scena se otvorila pa su tako Snoop Dogg, Ice Cube, Dr Dre, LL Cool J, Busta Rhymes, pa osveženje za rep tržište u vidu Wu Tang Clan ekipe.

Ovo se smatra zlatnom erom rep muzike, koje jeste počelo sa Tupacom i Biggijem, ali su ga nastavili i potpuno razvili svi gore navedeni, uz mnogo ostalih koje poznavaoci ove muzike jako dobro znaju.

Rep je zbog svoje popularnosti počeo da se deli na stilove prema delovima Amerike. I ne samo to, rep je počeo aktivno da se meša sa drugim muzičkim žanrovima - pankom, rokom, tehnom, metalom, fankom i soulom. Rep je bio prilagodljiv i to je bila njegova najveća prednost. Reperi su mogli da slažu rime uz svaku numeru.

Pojava Eminema je iznova promenila scenu. Taj potez Dr Drea je izazvao pravi zemljtores. Kada se pojavio sa numerom “The Real Slim Shady” i potezom koji je podigao sve na viši nivo, ništa više nije bilo isto. Beli reper je postao najprodavaniji izvođač, a Dre i on postali najbolji prijatelji.

Barijera koja je postojala je pala i rep više nije bio muzika koju su mogli da iznesu samo crni muzičari. Hip hop više niko nije mogao da zaustavi. Reperi više nisu bili ograničeni samo na muziku, već su počeli da osnivaju svoje brendove, garderobe, pića i ostalog.

Skoro svaki poznatiji reper sa platinumskim tiražom je osnovao svoju liniju garderobe. Postajali su vlasnici sportskih klubova. Hip hop je postao neraskidivi deo NFL i NBA lige. Gotovo nijedan soundtrack za film tematike povezane sa tim sportovima, nije prolazio bez bar jedne hip hop/rnb numere.

Rep je, tako, nastavio da evoluira. Kad god bi ova muzika naišla na zid, našla bi način da ga preskoči. Prvo je bio čista zabava. Onda je počeo da šalje društveno odgovorne poruke koje su prerasle u političke poruke. Onda je hip hop kultura postala ozbiljan biznis. I onda, je posle ekspanzije East coast/West coast repa, udario u zid.

Zatim su došle društvene mreže i digitalni marketing. To je bio alat da se zid probije i kasnije sruši. Hip hop je dobio nove pravce, grajm, ubrzanu verziju repa, a nešto kasnije trep. Rep je ponovo evoluirao… Dok su ostali pravci držali svoj kurs, rep muzka je pronalazio nova tržišta, nove linije za zaradu i nove fanove.

U novim pravcima se neko pronašao, dok je neko ostao veran izvornom, uličnom zvuku. Iako “pravi” reperi smatraju da su ovi drugi izdali rep, ta muzika nikada nije bila rezervisana za jedan tip zvuka. Rep muzika je napravljena da se prilagođava, da raste i da preuzme muzičku scenu. To se dešava i na domaćem terenu, gde je večno pitanje ko je pravi, ko ne. Ali o tome sledeći put.

8 od 10 najslušanijih muzičara danas dolaze iz rep muzike. Rep izvođači i producenti su među najbogatijim ljudima sveta. I niko od njih se nije ograničio samo na rep. Ono što su naučili na ulici primenili su na sve segmente života. Takozvani hussle je postao reč koja se svuda upotrebljava. Ne da su uspeli, nego brže nego iko drugi. Jay-Z, Puff Daddy, Dr Dre su povlačili biznis poteze vredne svakog divljenja. Danas su milijarderi.

U Americi, u ovom trenutku, procenat ljudi koji slušaju hip hop i rnb je 37%. Iza njih je pop muzika koja je na 21%. Još pre dve godine rap muzika je preuzela tron od pop muzike. Hip hop je apsolutni vladar svetske muzičke scene. A kako stvari stoje ne vidi se da će ga iko skinuti odatle.

Nastavak sledi...

Za samo nekoliko godina rep muzika je imala vrtoglavi uspon. Od ulice do komercijale, do muzike koju sluša apsolutno svaki sloj stanovništva. Dok je ranije bila rezervisana za afroamerikance, sada to nije slučaj. Rep je sada kralj muzike i čini se da tek počinje.

Samo sedam godina ranije, rep muzika je bila na skromnom 6. mestu po slušanosti u Americi. Najveće tržište muzike je na to mesto postavilo žanr koji je već tada pretio. RnB je tada bio ispred repa. Danas je rep ubedljivo prvi. Srušio je rok koji je decenijama bio kralj.

Ali početak nije izgledao obećavajuć. Početak je bio težak, pre svega zato što je muzika dolazila od ugnjetavanih afroamerikanca. Većinsko stanovništvo je gledao na rep kao muziku za siromašne. Muziku koja nema ni kulturnu, ni edukativnu notu, osim ulične.

Hip hop je imao jako skroman početak. Od najsiromašnijih delova Njujorka, na blokovskim zabavama uz roštilj i pivo stigao je do globalnog, muzičkog fenomena broj 1. Rep je kreirao industriju koja generiše milijarde dolara.

Hip hop je promenio muzičku kulturu zauvek. Hip hop je “naterao” pop i rock muzičare da jure za reperima kako bi njihove numere bile što slušanije. Hip hop je “obrnuo igricu”. From rags to riches, ovo je priča o evoluciji hip hopa koji nije isto što i repovanje. Repovanje je umetnost ritmičkog slaganja reči, poetičkog izražavanja, dok hip hop sadrži ČITAVU SUPKULTURU u kojoj su repovanje, brejk dens, beatboxing, grafiti i scratching.

‘79. je sve krenulo od Sugar Hill ganga i njihovog hita “Rapper’s Delight” koji se zadržao čak 12 nedelja na Bilboard listi top 40 hitova. Pesma je trajala čak 15 minuta, ali je nova melodika brzo ušla u uši slušalaca. Za njima su krenuli Kurtis Blow, Afrika Bambata (koji se smatra duhovnim ocem kulture), DJ Kool Herc i ostali.

Bambata je bio prvi reper sa kojim je 1982. napravljen veliki dokumentarac koji je hip hop postavio na muzičku mapu. U istom intervjuu ovaj čovek je dodelio ime ovo pravcu koje je kasnije opšte prihvaćeno - HIP HOP.

Početne rep numere su zamišljene kao čista zabava, igra rečima sa porukama koje su pozivale na žurke. Grandmaster Flex je sve izmenio numerom The Message. Hip hop je počeo da se menja. Uz ritmove fanka rep je počeo da šalje poruke ka društvu, poruke o siromaštvu, o kriminalnom okruženju i stresu izazvan životom u opasnim getima. To su bile poruke upućene državi, da nije moguće ignorisati postojanje takvog sloja stanovništva koji živi u očajnim uslovima u zemlji koja ispunjava snove.

Eru repa koji se prvo zvao Rap Disco, pa Holiday Rap uz primese sintisajzera i ritam mašine sa semplovima diska i fanka polako je zamenila nova era sa čak tri pravca.

1. Prvi pravac koji je doneo bend Public Enemy, kroz političke poruke i kritiku društva, sa jakim akcentom na rasizam.
   
2. Drugi pravac je bio gangsta rap čiji su predvodnici bili momci iz benda NWA, koji su došli iz zloglasnog Komptona. I ovaj pravac je imao političke poruke, ali više lokalne.
   
3. Treći pravac koji je rep muziku mešao sa zvucima roka i panka, koga su reprezentovali Beastie Boysi i Run DMC. Tog momenta je rep krenuo da se širi van afroameričke zajednice.

Hip hop je počeo da kreira novu kulturu i da prožima sve pore društva - prvo u Americi gde je nastao, a onda se kao pandemija virusa proširio na ceo svet. Rep je ozbiljno počeo da preti popu i roku kao dominantnim muzičkim pravcima.

Takozvana muzika za siromašne je polako počela da se sluša u kućama i žurkama bogatih. Rep nije shvatan samo kao muzika, već neka vrsta poezije sa pesmama koje su nosile jake poruke i koje su mogle da utiču na mlade. Samo značenje reči RAP jeste rhythm and poetry (ritam i poezija).

Tako su počeli gotovo svi reperi 90tih godina. Ovo je kasnije evoluiralo u obračune preko pesama i albuma, koji su postali toliko masovni da su na kraju završili kao rat između istočne i zapadne obale.

Ulaskom hip hopa u mejnstrim na red su došle nove, mlade zvezde predvođene Tupacom i Biggijem. Nekadašnji veliki prijatelji postali su rivali i hip hop je počeo da koketira sa kriminalom i bandama. Veliki broj repera pristigao je iz kriminala, a taj trend ne samo što se nastavio i danas, nego se preneo globalno. Imidž repa bio je često povezan sa kriminalom.

Upravo je ovo rivalstvo između Tupaca i Biggija dovelo do takozvanog rata. Bad Boys Records koji je predvodio Puff Daddy i Death Row Records koji je predvodio kriminalni prestupnik Suge Knight bile su dve zaraćene strane, ako kojih su se formirale ostale manje grupe.

Numere koje se i dan danas slušaju “Who Shot Ya” i “Hit em up”, bile su lirički obračuni nekadašnjih prijatelja koje su vrlo brzo dostigle milionske broje slušatelja. Sve ovo je završeno kada su obojica ubijeni u klasičnih drive by pucnjavama.

“Beef” je postao reč koja se prilično često koristila među reperima, gde su, uglavnom, probleme ove ili one prirode rešavali kroz rime. Nekada i radikalnije, ali uglavnom kroz rime. Ubistva su se nastavila, ali nijedno više nije potreslo scenu kao pre dvojice velikih repera.

Tada se otvorio prostor za nove zvezde koje su preuzele tron. Nekada pratioci mega zvezda repa postali su novi idoli mladih. Jay Z, Nas i ostali. Scena se otvorila pa su tako Snoop Dogg, Ice Cube, Dr Dre, LL Cool J, Busta Rhymes, pa osveženje za rep tržište u vidu Wu Tang Clan ekipe.

Ovo se smatra zlatnom erom rep muzike, koje jeste počelo sa Tupacom i Biggijem, ali su ga nastavili i potpuno razvili svi gore navedeni, uz mnogo ostalih koje poznavaoci ove muzike jako dobro znaju.

Rep je zbog svoje popularnosti počeo da se deli na stilove prema delovima Amerike. I ne samo to, rep je počeo aktivno da se meša sa drugim muzičkim žanrovima - pankom, rokom, tehnom, metalom, fankom i soulom. Rep je bio prilagodljiv i to je bila njegova najveća prednost. Reperi su mogli da slažu rime uz svaku numeru.

Pojava Eminema je iznova promenila scenu. Taj potez Dr Drea je izazvao pravi zemljtores. Kada se pojavio sa numerom “The Real Slim Shady” i potezom koji je podigao sve na viši nivo, ništa više nije bilo isto. Beli reper je postao najprodavaniji izvođač, a Dre i on postali najbolji prijatelji.

Barijera koja je postojala je pala i rep više nije bio muzika koju su mogli da iznesu samo crni muzičari. Hip hop više niko nije mogao da zaustavi. Reperi više nisu bili ograničeni samo na muziku, već su počeli da osnivaju svoje brendove, garderobe, pića i ostalog.

Skoro svaki poznatiji reper sa platinumskim tiražom je osnovao svoju liniju garderobe. Postajali su vlasnici sportskih klubova. Hip hop je postao neraskidivi deo NFL i NBA lige. Gotovo nijedan soundtrack za film tematike povezane sa tim sportovima, nije prolazio bez bar jedne hip hop/rnb numere.

Rep je, tako, nastavio da evoluira. Kad god bi ova muzika naišla na zid, našla bi način da ga preskoči. Prvo je bio čista zabava. Onda je počeo da šalje društveno odgovorne poruke koje su prerasle u političke poruke. Onda je hip hop kultura postala ozbiljan biznis. I onda, je posle ekspanzije East coast/West coast repa, udario u zid.

Zatim su došle društvene mreže i digitalni marketing. To je bio alat da se zid probije i kasnije sruši. Hip hop je dobio nove pravce, grajm, ubrzanu verziju repa, a nešto kasnije trep. Rep je ponovo evoluirao… Dok su ostali pravci držali svoj kurs, rep muzka je pronalazio nova tržišta, nove linije za zaradu i nove fanove.

U novim pravcima se neko pronašao, dok je neko ostao veran izvornom, uličnom zvuku. Iako “pravi” reperi smatraju da su ovi drugi izdali rep, ta muzika nikada nije bila rezervisana za jedan tip zvuka. Rep muzika je napravljena da se prilagođava, da raste i da preuzme muzičku scenu. To se dešava i na domaćem terenu, gde je večno pitanje ko je pravi, ko ne. Ali o tome sledeći put.

8 od 10 najslušanijih muzičara danas dolaze iz rep muzike. Rep izvođači i producenti su među najbogatijim ljudima sveta. I niko od njih se nije ograničio samo na rep. Ono što su naučili na ulici primenili su na sve segmente života. Takozvani hussle je postao reč koja se svuda upotrebljava. Ne da su uspeli, nego brže nego iko drugi. Jay-Z, Puff Daddy, Dr Dre su povlačili biznis poteze vredne svakog divljenja. Danas su milijarderi.

U Americi, u ovom trenutku, procenat ljudi koji slušaju hip hop i rnb je 37%. Iza njih je pop muzika koja je na 21%. Još pre dve godine rap muzika je preuzela tron od pop muzike. Hip hop je apsolutni vladar svetske muzičke scene. A kako stvari stoje ne vidi se da će ga iko skinuti odatle.

Nastavak sledi...

Za samo nekoliko godina rep muzika je imala vrtoglavi uspon. Od ulice do komercijale, do muzike koju sluša apsolutno svaki sloj stanovništva. Dok je ranije bila rezervisana za afroamerikance, sada to nije slučaj. Rep je sada kralj muzike i čini se da tek počinje.

Samo sedam godina ranije, rep muzika je bila na skromnom 6. mestu po slušanosti u Americi. Najveće tržište muzike je na to mesto postavilo žanr koji je već tada pretio. RnB je tada bio ispred repa. Danas je rep ubedljivo prvi. Srušio je rok koji je decenijama bio kralj.

Ali početak nije izgledao obećavajuć. Početak je bio težak, pre svega zato što je muzika dolazila od ugnjetavanih afroamerikanca. Većinsko stanovništvo je gledao na rep kao muziku za siromašne. Muziku koja nema ni kulturnu, ni edukativnu notu, osim ulične.

Hip hop je imao jako skroman početak. Od najsiromašnijih delova Njujorka, na blokovskim zabavama uz roštilj i pivo stigao je do globalnog, muzičkog fenomena broj 1. Rep je kreirao industriju koja generiše milijarde dolara.

Hip hop je promenio muzičku kulturu zauvek. Hip hop je “naterao” pop i rock muzičare da jure za reperima kako bi njihove numere bile što slušanije. Hip hop je “obrnuo igricu”. From rags to riches, ovo je priča o evoluciji hip hopa koji nije isto što i repovanje. Repovanje je umetnost ritmičkog slaganja reči, poetičkog izražavanja, dok hip hop sadrži ČITAVU SUPKULTURU u kojoj su repovanje, brejk dens, beatboxing, grafiti i scratching.

‘79. je sve krenulo od Sugar Hill ganga i njihovog hita “Rapper’s Delight” koji se zadržao čak 12 nedelja na Bilboard listi top 40 hitova. Pesma je trajala čak 15 minuta, ali je nova melodika brzo ušla u uši slušalaca. Za njima su krenuli Kurtis Blow, Afrika Bambata (koji se smatra duhovnim ocem kulture), DJ Kool Herc i ostali.

Bambata je bio prvi reper sa kojim je 1982. napravljen veliki dokumentarac koji je hip hop postavio na muzičku mapu. U istom intervjuu ovaj čovek je dodelio ime ovo pravcu koje je kasnije opšte prihvaćeno - HIP HOP.

Početne rep numere su zamišljene kao čista zabava, igra rečima sa porukama koje su pozivale na žurke. Grandmaster Flex je sve izmenio numerom The Message. Hip hop je počeo da se menja. Uz ritmove fanka rep je počeo da šalje poruke ka društvu, poruke o siromaštvu, o kriminalnom okruženju i stresu izazvan životom u opasnim getima. To su bile poruke upućene državi, da nije moguće ignorisati postojanje takvog sloja stanovništva koji živi u očajnim uslovima u zemlji koja ispunjava snove.

Eru repa koji se prvo zvao Rap Disco, pa Holiday Rap uz primese sintisajzera i ritam mašine sa semplovima diska i fanka polako je zamenila nova era sa čak tri pravca.

1. Prvi pravac koji je doneo bend Public Enemy, kroz političke poruke i kritiku društva, sa jakim akcentom na rasizam.
   
2. Drugi pravac je bio gangsta rap čiji su predvodnici bili momci iz benda NWA, koji su došli iz zloglasnog Komptona. I ovaj pravac je imao političke poruke, ali više lokalne.
   
3. Treći pravac koji je rep muziku mešao sa zvucima roka i panka, koga su reprezentovali Beastie Boysi i Run DMC. Tog momenta je rep krenuo da se širi van afroameričke zajednice.

Hip hop je počeo da kreira novu kulturu i da prožima sve pore društva - prvo u Americi gde je nastao, a onda se kao pandemija virusa proširio na ceo svet. Rep je ozbiljno počeo da preti popu i roku kao dominantnim muzičkim pravcima.

Takozvana muzika za siromašne je polako počela da se sluša u kućama i žurkama bogatih. Rep nije shvatan samo kao muzika, već neka vrsta poezije sa pesmama koje su nosile jake poruke i koje su mogle da utiču na mlade. Samo značenje reči RAP jeste rhythm and poetry (ritam i poezija).

Tako su počeli gotovo svi reperi 90tih godina. Ovo je kasnije evoluiralo u obračune preko pesama i albuma, koji su postali toliko masovni da su na kraju završili kao rat između istočne i zapadne obale.

Ulaskom hip hopa u mejnstrim na red su došle nove, mlade zvezde predvođene Tupacom i Biggijem. Nekadašnji veliki prijatelji postali su rivali i hip hop je počeo da koketira sa kriminalom i bandama. Veliki broj repera pristigao je iz kriminala, a taj trend ne samo što se nastavio i danas, nego se preneo globalno. Imidž repa bio je često povezan sa kriminalom.

Upravo je ovo rivalstvo između Tupaca i Biggija dovelo do takozvanog rata. Bad Boys Records koji je predvodio Puff Daddy i Death Row Records koji je predvodio kriminalni prestupnik Suge Knight bile su dve zaraćene strane, ako kojih su se formirale ostale manje grupe.

Numere koje se i dan danas slušaju “Who Shot Ya” i “Hit em up”, bile su lirički obračuni nekadašnjih prijatelja koje su vrlo brzo dostigle milionske broje slušatelja. Sve ovo je završeno kada su obojica ubijeni u klasičnih drive by pucnjavama.

“Beef” je postao reč koja se prilično često koristila među reperima, gde su, uglavnom, probleme ove ili one prirode rešavali kroz rime. Nekada i radikalnije, ali uglavnom kroz rime. Ubistva su se nastavila, ali nijedno više nije potreslo scenu kao pre dvojice velikih repera.

Tada se otvorio prostor za nove zvezde koje su preuzele tron. Nekada pratioci mega zvezda repa postali su novi idoli mladih. Jay Z, Nas i ostali. Scena se otvorila pa su tako Snoop Dogg, Ice Cube, Dr Dre, LL Cool J, Busta Rhymes, pa osveženje za rep tržište u vidu Wu Tang Clan ekipe.

Ovo se smatra zlatnom erom rep muzike, koje jeste počelo sa Tupacom i Biggijem, ali su ga nastavili i potpuno razvili svi gore navedeni, uz mnogo ostalih koje poznavaoci ove muzike jako dobro znaju.

Rep je zbog svoje popularnosti počeo da se deli na stilove prema delovima Amerike. I ne samo to, rep je počeo aktivno da se meša sa drugim muzičkim žanrovima - pankom, rokom, tehnom, metalom, fankom i soulom. Rep je bio prilagodljiv i to je bila njegova najveća prednost. Reperi su mogli da slažu rime uz svaku numeru.

Pojava Eminema je iznova promenila scenu. Taj potez Dr Drea je izazvao pravi zemljtores. Kada se pojavio sa numerom “The Real Slim Shady” i potezom koji je podigao sve na viši nivo, ništa više nije bilo isto. Beli reper je postao najprodavaniji izvođač, a Dre i on postali najbolji prijatelji.

Barijera koja je postojala je pala i rep više nije bio muzika koju su mogli da iznesu samo crni muzičari. Hip hop više niko nije mogao da zaustavi. Reperi više nisu bili ograničeni samo na muziku, već su počeli da osnivaju svoje brendove, garderobe, pića i ostalog.

Skoro svaki poznatiji reper sa platinumskim tiražom je osnovao svoju liniju garderobe. Postajali su vlasnici sportskih klubova. Hip hop je postao neraskidivi deo NFL i NBA lige. Gotovo nijedan soundtrack za film tematike povezane sa tim sportovima, nije prolazio bez bar jedne hip hop/rnb numere.

Rep je, tako, nastavio da evoluira. Kad god bi ova muzika naišla na zid, našla bi način da ga preskoči. Prvo je bio čista zabava. Onda je počeo da šalje društveno odgovorne poruke koje su prerasle u političke poruke. Onda je hip hop kultura postala ozbiljan biznis. I onda, je posle ekspanzije East coast/West coast repa, udario u zid.

Zatim su došle društvene mreže i digitalni marketing. To je bio alat da se zid probije i kasnije sruši. Hip hop je dobio nove pravce, grajm, ubrzanu verziju repa, a nešto kasnije trep. Rep je ponovo evoluirao… Dok su ostali pravci držali svoj kurs, rep muzka je pronalazio nova tržišta, nove linije za zaradu i nove fanove.

U novim pravcima se neko pronašao, dok je neko ostao veran izvornom, uličnom zvuku. Iako “pravi” reperi smatraju da su ovi drugi izdali rep, ta muzika nikada nije bila rezervisana za jedan tip zvuka. Rep muzika je napravljena da se prilagođava, da raste i da preuzme muzičku scenu. To se dešava i na domaćem terenu, gde je večno pitanje ko je pravi, ko ne. Ali o tome sledeći put.

8 od 10 najslušanijih muzičara danas dolaze iz rep muzike. Rep izvođači i producenti su među najbogatijim ljudima sveta. I niko od njih se nije ograničio samo na rep. Ono što su naučili na ulici primenili su na sve segmente života. Takozvani hussle je postao reč koja se svuda upotrebljava. Ne da su uspeli, nego brže nego iko drugi. Jay-Z, Puff Daddy, Dr Dre su povlačili biznis poteze vredne svakog divljenja. Danas su milijarderi.

U Americi, u ovom trenutku, procenat ljudi koji slušaju hip hop i rnb je 37%. Iza njih je pop muzika koja je na 21%. Još pre dve godine rap muzika je preuzela tron od pop muzike. Hip hop je apsolutni vladar svetske muzičke scene. A kako stvari stoje ne vidi se da će ga iko skinuti odatle.

Nastavak sledi...